Решењем Владе Републике Србије директор Републичког хидрометеоролошког завода проф. др Југослав Николић разрешен је са положаја а на функцију вршиоца дужности директора, на период од шест месеци, постављен је Александар Нишавић, дипл. метеоролог.

Решење je објављено дана 06.11.2026. године у “Службеном гласнику РС” бр. 109/2026.

Поштоване колегинице и колеге,

Дан Републичког хидрометеоролошког завода, 27. септембар, обележавамо у знак сећања на 1888. годину, када је, пре 138 година, тадашњи министар просвете и црквених дела др Владан Ђорђевић донео Уредбу о оснивању прве јединствене државне мреже метеоролошких станица у Краљевини Србији.

Као и претходних неколико година, и овогодишњи Дан Завода обележавамо радно, настављајући тако традицију посвећеног и одговорног рада који је током више од једног века обликовао нашу службу.

Овај дан је прилика да се подсетимо дуге и значајне традиције наше институције, али и да одамо признање свима који својим знањем, стручношћу, трудом и одговорношћу свакодневно доприносе раду и развоју Завода. Посао који обављамо има посебан значај за безбедност, привреду и свакодневни живот наших грађана, а његов квалитет почива пре свега на људима који га обављају.

Зато желим да вам се захвалим на досадашњем раду, посвећености и доприносу који свако од вас даје заједничком резултату.

Честитам вам Дан Републичког хидрометеоролошког завода, уз жељу да и у годинама које су пред нама заједнички наставимо да чувамо и унапређујемо наслеђе наше службе, успешно одговарамо на нове изазове и остварујемо још боље резултате.

Директор Републичког хидрометеоролошког завода
Проф. др Југослав Николић, дипл. мет.

У 2026. години EUMETNET обележава 30 година сарадње између националних метеоролошких служби Европе. Од 1996. године EUMETNET омогућава својим чланицама да заједнички раде на приоритетним питањима, од јачања осматрачких мрежа и унапређења квалитета и доступности података, до пружања висококвалитетних метеоролошких и климатских услуга и убрзавања иновација. Ова годишњица представља потврду трајне вредности европске сарадње која подразумева јачање националних капацитета и обезбеђивање конкретних заједничких користи за чланице и друштво у целини.

Првобитно основан ради јачања сарадње и заступања заједничких интереса националних метеоролошких служби европских држава, EUMETNET се развијао у складу са променама научних, оперативних и политичких захтева. Оно што је започело као добровољна мрежа прерасло је у зрело и поуздано партнерство, засновано на дугорочној посвећености, заједничким циљевима и међусобном поверењу.

Подршка чланицама кроз заједничке активности

Током протекле три деценије, EUMETNET је омогућио својим чланицама сарадњу у широком спектру области, унапређујући ефикасност, усклађеност и иновације у метеорологији широм Европе. Кроз заједничке активности, чланице су у могућности да удруже стручност, смање непотребно дуплирање активности и искористе решења развијена колективним радом.

Овај модел сарадње подржава националне метеоролошке службе у испуњавању њихових мисија од јавног значаја, истовремено јачајући колективни европски капацитет за пружање одговора на променљиве потребе корисника, технолошки развој и изазове у области животне средине.

Вредност која превазилази границе

Од свог оснивања, EUMETNET се постепено развијао: од иницијалне усмерености на активности координације, прерастао је у свеобухватни оквир који подржава широк спектар заједничких активности у европској метеорологији.

Рана сарадња била је усмерена на смањење празнина у осматрањима у подручјима са оскудним подацима и удаљеним регионима, као што су северни Атлантик и Арктик, путем лансирања радио-сонди са бродова и осматрања из ваздухоплова. Истовремено је започета размена података са површинских станица и радара ради унапређења квалитета и доступности података. Овај почетни рад довео је до успостављања Композитног осматрачког система EUMETNET-а, што представља значајну прекретницу у европској метеоролошкој сарадњи. Показано је да сарадња на европском нивоу може обезбедити бољу покривеност осматрањима, квалитетније податке, паневропске продукте засноване на националним подацима и, коначно, прецизније временске прогнозе уз ниже трошкове.

Надовезујући се на овај успех, постепено су додавани нови осматрачки капацитети, укључујући површинска поморска осматрања, мерења атмосферских услова на различитим висинама — као што су ветар, температура, влажност и честице у ваздуху — као и, у новије време, праћење полена. Истовремено, сарадња се проширила и ван области осматрања, на прогнозу времена, климатске услуге, ваздухопловну метеорологију, образовање и обуку, политику и доступност података, као и колективно заступање интереса пред кључним европским и глобалним организацијама.

У области прогнозе времена, једно од највидљивијих достигнућа EUMETNET-а јесте MeteoAlarm, јавно препознатљив систем за дистрибуцију раних упозорења на елементарне непогоде. Он обједињује, усклађује преко граница, визуализује и дистрибуира метеоролошка упозорења која издају националне метеоролошке службе широм Европе.

Као одговор на растуће потребе за подацима и брзе технолошке промене, EUMETNET је развио MeteoGate као федеративну европску инфраструктуру за размену података, која олакшава чланицама и спољним корисницима откривање и приступ метеоролошким подацима. Паралелно с тим, EUMETNET је покренуо широк спектар иницијатива за примену вештачке интелигенције и машинског учења у области метеорологије, климе и животне средине.

Овај развојни ток показује како је EUMETNET током три деценије израстао у организацију предвођену чланицама, која обезбеђује интеграцију европских капацитета у областима осматрања, прогнозе, климатских услуга, ваздухопловства, размене података и иновација.

Перспективе чланица

Заједничка достигнућа EUMETNET-а омогућена су захваљујући посвећености и разноврсним доприносима његових чланица, које учествују у раду организације на различите, али подједнако вредне начине. Неке преузимају одговорност за реализацију заједничких програма у име свих чланица, док друге доприносе својим подацима, знањем и стручношћу у корист шире заједнице.

Својим чланством у EUMETNET-у, Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) остварује свој стратешки циљ, а то је поседовање развијеног, ефикасног и техничко-технолошки хармонизованог хидрометеоролошког система за ране најаве и упозорења који представља интегрални део међународних и европских хидрометеоролошких информационих система и основну компоненту националног система заштите живота и материјалних добара од штетног деловања метеоролошких и хидролошких елементарних непогода и катастрофа. Поред тога, важна активност коју је РХМЗ предузео на регионалном нивоу реализована је такође кроз чланство у EUMETNET-у. Наиме, у оквиру прогностичког програма EUMETNET-а, Република Србија је иницирала успостављање Конзорцијума за оперативну прогнозу времена земаља Југоисточне Европе (SEECOP). Чланице Конзорцијума су националне хидрометеоролошке службе Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Албаније, Украјине и Србије. Јачање регионалне сарадње је кључ унапређења хидрометеоролошког система за рану најаву и упозорења и јачања прекограничне сарадње у домену управљања ризиком од природних катастрофа. Сагледавајући активности које се спроводе кроз овај и остале програме EUMETNET-а, међу које спадају и програми осматрања, едукације и сл., може се слободно рећи да је чланством у EUMETNET-у значајно унапређен рад националне хидрометеоролошке службе Републике Србије.

Поглед у будућност

Док EUMETNET обележава своју 30. годишњицу, фокус није само на досадашњим достигнућима, већ и на изазовима који предстоје. Захтеви који се постављају пред националне метеоролошке службе настављају да се мењају, а континуирана сарадња остаје од суштинског значаја за ефикасно суочавање са тим изазовима.

Ослањајући се на три деценије заједничког искуства, EUMETNET ће наставити да подржава своје чланице неговањем сарадње, подстицањем иновација и јачањем европске метеоролошке заједнице, помажући националним метеоролошким службама да задрже високи степен спремности за пружање висококвалитетних и меродавних информација за добробит друштва у годинама које долазе.
Више информација о активностима ЕУМЕТНЕТ-а може се пронаћи у најновијој брошури (линк), као и на званичном интернет сајту те организације: www.eumetnet.eu

Поштоване колегинице и колеге,

Честитам вам Светски метеоролошки дан, као датум ступања на снагу Конвенције Светске метеоролошке организације (СМО) 23. марта 1950. године и Светски дан вода који је резолуцијом установила Генерална скупштина Уједињених нација 1993. године!

Тема овогодишњег Светског метеоролошког дана обележава се под слоганом „осматрањима за безбеднију будућност“. Ова порука нас подсећа да свако мерење, сваки податак и свака прогноза имају један заједнички циљ – заштиту људи, имовине и наше заједничке будућности.

Једно од најчешћих питања које свакодневно постављамо јесте: какво ће бити време? Одговор данас добијамо за неколико секунди – путем мобилног телефона или телевизије. Ипак, иза те једноставне информације крије се сложен глобални систем осматрања и прогнозирања којим координира Светска метеоролошка организација.

Широм планете, милиони података прикупљају се свакога дана – са метеоролошких станица, сателита, бродова, авиона и метеоролошких балона. Ови подаци се слободно размењују између држава, јер време не познаје границе. Управо захваљујући тој сарадњи, прогнозе које користимо постају све тачније и доступније.

Овај систем није важан само за планирање свакодневних активности. Он представља основу за кључне одлуке у економији, енергетици, пољопривреди и саобраћају. У Србији, на пример, тачне прогнозе су од пресудног значаја за пољопривреднике – од сетве у Војводини до заштите усева од мраза, суша и олуја. Такође, правовремена упозорења помажу у заштити од поплава, какве смо искусили 2014.године.

Посебно је важно истаћи да се осматрачке мреже – као темељ рада националних хидрометеоролошких служби – од метеоролошких и хидролошких станица до радарских и сателитских осматрања, стално развијају и модернизују. Метеоролошки и хидролошки подаци представљају основу за планирање инфраструктуре, прилагођавање климатским променама и управљање ризицима. Поуздана мерења и квалитетни подаци темељ су система раног упозоравања и климатских услуга које спасавају животе, смањују штете и јачају дугорочну отпорност друштва. Брига о овим системима један је од најважнијих задатака националних служби, попут Републичког хидрометеоролошког завода, који својим стручним и оперативним деловањем обезбеђује благовремене, поуздане и научно утемељене информације за грађане и друштво у целини.

Ипак, глобални систем осматрања суочава се са изазовима. Постоје празнине у подацима, посебно у мање развијеним деловима света. Без потпуних информација, ни прогнозе не могу бити у потпуности поуздане. Зато улагања у метеоролошку инфраструктуру представљају улагања у безбедност, развој и отпорност друштва.

Истовремено, живимо у ери технолошке револуције. Напредни рачунарски модели, који у себе укључују проверене физичке законе, унапређују прогнозе времена, а вештачка интелигенција омогућава брже и прецизније реакције. Ипак, технологија не може заменити људе – осматраче који 24 часа, 365 дана у години, неуморно прикупљају податке, као ни метеорологе, хидрологе, инжењере и истраживаче који свакодневно раде како би заштитили наше животе.

Посебну пажњу треба посветити будућим генерацијама. Одлуке које данас доносимо у области времена, климе, вода и управљања ризицима имаће дугорочне последице. Зато је важно да системи осматрања, образовање и научни развој буду довољно снажни да обезбеде стабилну и безбедну будућност за оне који долазе.

У том контексту, важно је истаћи и значај Светског дана вода, који се ове године обележава под слоганом „вода и родна равноправност“, уз поруку да тамо где постоји равноправан приступ води – расте и друштвена једнакост. Ова тема наглашава да приступ безбедној води није само питање ресурса, већ и питање правичности. Зато улагање у водну инфраструктуру и равноправан приступ води значи улагање у одрживи развој – што је важно и за Србију, где управљање водама остаје један од кључних приоритета.

Поштоване колегинице и колеге,

На крају бих цитирао генералну секретарку Светске метеоролошке организације, др Селесте Сауло, која је у свом обраћању истакла “Да смо ми много више од прогностичара времена; да заједно пружамо глобалну јавну услугу за опште добро човечанства; да заједно осматрамо данашњицу и штитимо сутрашњицу“.

У то име, хвала вам.

Директор
Проф. др Југослав Николић

Поштоване колегинице и колеге,

Дан Републичког хидрометеоролошког завода, установљен је као дан када је далеке 1888. године, дакле пре 137 година, тадашњи министар просвете и црквених дела, др Владан Ђорђевић, донео Уредбу о оснивању прве јединствене државне мреже метеоролошких станица у Краљевини Србији.

Овим путем желим да се захвалим свим припадницима метеоролошке и хидролошке делатности, као и припадницима служби Завода, на посвећености у обављању својих задатака и да им истовремено честитам Дан нашег Завода, са жељом да заједнички наставимо одговорно и посвећено да негујемо дугогодишњу успешну традицију хидрометеоролошке службе на овим просторима и да у наступајућем периоду остваримо још боље резултате у нашој струци и науци од посебног значаја за државу и све њене грађане.

Директор Републичког хидрометеоролошког завода

Проф. др Југослав Николић, дипл.мет.

ДИРЕКТОРИ ЕВРОПСКИХ ЗЕМАЉА
НА ФОРУМУ У РХМЗ-у

Републички хидрометеоролошки завод био је организатор и домаћин учесника неформалне конференције директора националних хидрометеоролошких (НХМ) служби земаља Југоисточне Европе и суседних региона, одржане 23. априла 2025. године: Грчке, Кипра, Румуније, Словеније, Северне Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине (Федерације), Босне и Херцеговине (Републике Српске), Хрватске, Турске, Молдавије, Украјине и других. Поред непосредног учешћа у просторијама РХМЗ-а, на овом форуму имали су и учешће online представници међународних асоцијација: Светске метеорошке организације(WMO-a) - World Meteorological Organization, ECMWF-a - The European Centre for Medium-Range Weather Forecasts, EUMETSAT-a - The European Organisation for the Exploitation of Meteorological Satellites, EUMETNET-а - European Meteorological Network, Савске и Дунавске комисије. Њихова подршка омогућава нам да континуирано унапређујемо методе рада, посебно у контексту развоја система раног упозорења који су од пресудног значаја за смањење ризика од хидролошких и метеоролошких хазарда. Циљ овог форума био је остваривање синергије искустава, технолошких достигнућа, конкретних резултата и оперативних приоритета, што директно утиче на јачање и развој наших НХМ служби и ефикасност у суочавању са све израженијим метеоролошким и хидролошким изазовима.
Гости Завода, поред директора, били су и експерти НХМ служби са којима је следећег дана, 24. априла 2025. године, одржан и Савет Конзорцијума за оперативну прогнозу времена за регион Југоисточне Европе (The South East European Consortium for Operational Weather Prediction – SEECOP), који је и формиран на иницијативу РХМЗ-a у циљу унапређења оперативне нумеричке прогнозе времена у региону. На Савету су презентована достигнућа током протеклог једногодишњег периода у краткорочној нумеричкој прогнози времена за регион Југоисточне Европе. Разматране су могућности даљег побољшања наше сарадња у прогнози времена кроз размену искустава између SEECOP чланица. Поред осталог, дискутовало се о побољшању сервиса раних најава, искуствима у коришћењу техника вештачке интелегенције у нумеричкој прогнози и коришћење Remote Sensing (даљинског) осматрања у асимилацији података.

Ови догађаји, поред стручног (време не познаје границе), имају велики допринос у унапређењу укупне регионалне сарадње.

Проф. др Југослав Николић, дипл. мет. директор РХМЗ           

Светски ДАН метеорологије
и
Светски ДАН вода

Ове године, 23. марта, навршава се 75. година од ступања на снагу Конвенције о оснивању Светске метеоролошке организације, специјализоване агенције Уједињених нација посвећене унапређењу глобалне сарадње у праћењу и предвиђању промена у временским, климатским и водним условима путем размене података, информација, услуга и истраживања. Из тог разлога, сваке године на овај датум, када се обележава Cветски дан метеорологије, користимо прилику да скренемо пажњу и подсетимо јавност нa свеукупни значај националних метеоролошких и хидролошких служби, чији се допринос огледа не само у обезбеђивању прецизних и благовремених информација о временским и водним условима, већ и у очувању безбедности и здравља људи као и напретку друштва кроз превенцију и ублажавање последица природних непогода.

У доба глобалне поликризе, свака промена у климатском систему може имати далекосежне друштвене и политичке импликације, продубљујући јаз између високо-развијених индустријских земаља и земаља у развоју у погледу њихових финансијских односно адаптивних капацитета што често води комплексним изазовима на путу одрживог развоја. Из тог разлога, тежиште овогодишњег светског метеоролошког дана је на улагању заједничких напора за смањење разлика које постоје међу земљама у погледу увођења и функционисања система ране најаве. У условима повећаног ризика од екстремних метеоролошких, хидролошких или еколошких појава, систем ране најаве игра кључну улогу у спасавању и заштити живота и имовине људи омогућавајући рано реаговање и смањење последица од природних непогода пружањем благовремених упозорења на потенцијалне опасности. Ови системи омогућавају праћење актуелних атмосферских услова на копну и мору, као и ефикасно предвиђање будућих временских и климатских догађаја коришћењем савремених нумеричких модела.

Метеоролошки и хидролошки системи за најаву и упозорење о наиласку ванредних, неповољних и опасних метеоролошких и хидролошких појава/догађаја су основне карике у систему заштите материјалних добара и људских живота од деструктивних атмосферских и хидролошких процеса и појава. У многим земљама света, ови системи имају највиши приоритет у нацоналним хидрометеоролошким службама. Владе ових земаља су препознале своје националне хидрометеоролошке службе као базичан субјекат у националном систему заштите и спасавања људи и материјалних добара.

Паралелно са наведеним развојним тенденцијама националних хидрометеоролошких служби држава чланица ЕУ, Републички хидрометеоролошки завод Србије (РХМЗ) развио је Хидрометеоролошки систем за најаву и упозорења (ХМСНУ) Србије. Законом о метеоролошкој и хидролошкој делатности утврђене су надлежности РХМЗ Србије у погледу успостављања и функционисања националног система ране најаве и упозорења на појаву метеоролошких и хидролошких елементарних непогода. Овим Законом РХМЗ Србије добио је мандат за издавање упозорења на метеоролошке и хидролошке непогоде, као и за оцену и мапирање ризика и угрожености од метеоролошких елементарних непогода. Успостављањем правног оквира, са јасно дефинисаним надлежностима државних органа у националном систему управљања ризиком од природних катастрофа и других несрећа, унапређени су укупни институционални и инфраструктурни капацитети Републике Србије за ефикасну борбу са природним катастрофама, са фокусом на превенцији и стратегији приправности базираној на идентификацији и квантификацији потенцијалног ризика. У дизајнирању и имплементацији ХМСНУ Србије коришћена су искуства развијених земаља које имају највеће проблеме са природним катастрофама, препоруке Светске метеоролошке организације и одговарајућа регулатива ЕУ.

Републички хидрометеоролошки завод константно унапређује свој хидрометеоролошки систем за ране најаве и упозорења. Унапређење овог комплексног система обухвата све његове компоненте: метеоролошки и хидролошки осматрачки систем, хидрометеоролошки телекомуникациони систем, систем за анализу, прогнозу, рану најаву и упозорења о појави непогода и катастрофа, систем мониторинга климе, најаве и упозорења на екстремне климатске догађаје, систем мониторинга и ране најаве суше као и систем за анализу и мапирање ризика од метеоролошких и климатских елементарних непогода и израду процене угрожености Републике Србије од екстремних временских појава.

Република Србија постала је лидер у региону у области нумеричког моделирања времена и климе. Са циљем унапређења прогностичког система и на регионалном нивоу, Републички хидрометеоролошки завод је 2015. године иницирао успостављање Конзорцијума за оперативну прогнозу времена у региону Југоисточне Европе (SEECOP). Званични систем нумеричке прогнозе времена у оквиру конзорцијума SEECOP базиран је на коришћењу модела NMMB за атмосферске процесе свих размера (Nonhydrostatic Multiscale Model on B-grid), који користи и америчка Национална служба за прогнозу времена – NCEP (National Centers for Environmental Prediction). Главни циљ конзорцијума SEECOP су регионална сарадња у области Југоисточне Европе у домену нумеричке прогнозе времена у циљу ране најаве елементарних непогода, рационално коришћење свих капацитета, олакшано обављање истраживачких и развојних активности у области нумеричке прогнозе времена у региону Југоисточне Европе, даљи развој и усавршавање нумеричких модела за прогнозу времена, обезбеђивање и размена информација о метеоролошким и хидролошким анализама и прогнозама за регион, размена савета и упозорења међу чланицама о опасним метеоролошким и хидролошким појавама и успостављање сарадње међу чланицама SEECOP-а у циљу постизања највиших стандарда у погледу оперативне прогнозе времена и њене примене.

РХМЗ је такође домаћин виртуелног Подрегионалног центра за климу за регион Југоисточне Европе (SEEVCCC), који функционише као део мреже регионалних климатских центара Светске метеоролошке организације и истовремено координира Форумом за климатске изгледе за Југоисточну Европу (SEECOF), чиме подржава механизам WMO-a за регионалне форуме за климатске изгледе.

С обзиром да се број непогода у периоду од 1970 – 2019. упетостручио, а да се издавањем раног упозорења, и то у интервалу од 24 сата, штета од природних непогода може смањити до 30%, на Конференцији одржаној у Баку, генерални секретар УН апострофирао је да системи ране најаве више не представљају „луксуз већ преку потребу и исплативу инвестицију“, с обзиром да доносе десетоструки поврат и уштеду до 360 милијарди годишње.

У складу са претходним РХМЗ је, у сарадњи са другим релевантним институцијама, учествовао и дао свој допринос на успостављању система за пренос хитних информација грађанима у случају најаве или појаве опасности од елементарне непогоде или техничко-технолошке несреће која може угрозити животе и здравље људи и имовину. Тиме је, августа 2024. године, успостављен свеобухватни систем раног упозорења и обавештавања јавности.

Како би се нагласио пресудни значај криосфере за одржавање равнотеже Земљиног климатског система због утицаја који има на глобални ниво мора, дистрибуцију слатке воде и стабилност екосистема, овогодишња тема Светског дана вода посвећена је очувању глечера.

У складу са претходно изнетим, желео бих да нагласим да Завод настоји да активно учествује у раду светске метеоролошке мреже и континуирано доприноси развоју свих иницијатива које имају за циљ унапређење метеоролошких и хидролошких услуга чиме подржава јачање капацитета за прилагођавање климатским флуктуацијама и трендовима промена.

Свим колегиницама и колегама РХМЗ-а честитам Светски метеоролошки дан и Светски дан вода!

Проф. др Југослав Николић, дипл. мет., директор РХМЗ.           

Поштоване колегинице и колеге,

Данас, 27. септембра, радно обележавамо 136. година од оснивања државне метеоролошке службе у Србији, када је донета Уредба о оснивању јединствене мреже метеоролошких станица у Краљевини Србији. Овим путем честитам вам Дан Републичког хидрометеоролошког завода, са жељом да наставите одговорно и посвећено да негујете дугогодишњу успешну традицију хидрометеоролошке службе на овим просторима и да у наступајућем периоду остваримо још боље резултате у нашој струци и науци, од посебног значаја за државу и све њене грађане.

С поштовањем,

Директор,
Проф. др Југослав Николић, дипл. мет.

Поштоване колегинице и колеге,

Честитам вам Светски метеоролошки дан установљен 23. марта 1950. године, ступањем на снагу Конвенције о оснивању Светске метеоролошке организације, специјализоване агенције Уједињених нација, која се бави истраживањем, праћењем и прогнозирањем процеса и промена стања атмосфере, климе и вода. Такође вам честитам и Светски дан вода, који је одлуком Генералне скупштине УН установљен 22. марта 1993. године.

Обележавање ових значајних датума увек је прилика да се обради нека тема коју кандидује Светска метеоролошка организација, а која има велики значај за сваку државу. Ове године Светски метеоролошки дан обележава се под слоганом „На првој линији климатских акција”, док је Светски дан вода посвећен теми „Вода у служби мира”.

Последњих деценија присутне су растуће температуре на планети Земљи, а које су пратили екстремни догађаји – топлотни таласи, поплаве, суше, шумски пожари и тропски циклони итд. Према подацима Светске метеоролошке организације, 2023. година је била најтоплија година у историји. Ово се приписује утицајима делом антропогених фактора, али и природног феномена Ел Нињо који означава појаву повишене температуре површинских вода у источном и централном Пацифику. Време и клима, климатске флуктуације и климатске промене свакако утичу на нашу безебедност, на животну средину, економију и друге сфере друштва и захтевају напоре за управљањем потенцијалним утицајима и ризицима, као и боље разумевање утицаја на одређене привредне и друштвене секторе, сада и у будућности. Ефикасан одговор на климатске изазове укључује успешну примену мера прилагођавања и ублажавања. Метеорологија као струка и као наука свакако је у првим редовима деловања на климатске изазове кроз допринос јачању отпорности друштва и ефикаснијој адаптацији на утицај постојећих климатских услова и потенцијалних климатских промена.

Временски и климатски изазови постали последњих деценија веома видљиви и у нашој земљи и региону. Oд 2000. године Република Србија се суочила са неколико значајних екстремних климатских и временских епизода које су проузроковале значајне материјалне и финансијске губитке, као и губитке људских живота. Процене су да укупна минимална сума материјалних штета изазваних екстремним климатским и временским условима, у периоду 2000 – 2020. година, износи 6,8 милијарди евра. Више од 70% штета настале су услед суша и високих температура изазваних климатским флуктуацијама и екстремним временским догађајима. Други главни узрок значајних губитака биле су поплаве.

Све поменуто указује на неопходност прилагођавања друштва на климатске услове што подразумева спровођење мера које ће обезбедити смањену рањивост људи, инфраструктуре, привреде и животне средине на климатске флуктуације и промене, укључујући и очување природних ресурса. У том циљу, Влада Републике Србије је 25. децембра 2023. године усвојила „Програм прилагођавања на измењене климатске услове за период од 2023. до 2030. године са акционим планом за период од 2024. до 2026. године”. Програм обезбеђује спровођење мера прилагођавања на „паметан” и „систематски” начин, односно користи постојећа знања и обезбеђује будуће имплементације научно заснованих решења, као и прилагођавање политика и методологија ради одрживог будућег планирања. Републички хидрометеоролошки завод, као један од учесника у изради овог Програма, препознат је као кључни играч у обезбеђивању потребних капацитета за остваривање повећаних потреба за правовременим информисањем о климатским и временским условима. У ту сврху, предвиђено је оснаживање Завода кроз унапређење комплексног система раних најава и упозорења који обухвата: метеоролошки и хидролошки осматрачки систем, хидрометеоролошки телекомуникациони систем, систем за анализу, прогнозу, рану најаву и упозорења о појави непогода и катастрофа, систем мониторинга климе, најаве и упозорења на екстремне климатске догађаје, систем мониторинга и ране најаве суше.

Када је вода у питању, овогодишњи Светски дан вода посвећен је уједињењу око вода у служби мира. Као најдрагоценији ресурс, поред своје основне виталне функције за одржавање живота, вода може да буде у служби мира. Када је нема довољно, или је загађена, када јој људи имају неједнак приступ, или, чак, немају приступ, тензије међу земљама могу да порасту. Око 2,2 милијарде људи живи без пијаће воде, што има разорне последице по њихове животе и шире друштво, а више од 3 милијарде људи широм света зависи од прекограничних вода. Сарадња у области прекограничних вода је од суштинског значаја за мир и просперитет. Хидрометеоролошке службе су те које обезбеђују ту сарадњу кроз стално праћење свих варијација хидролошког циклуса кроз своје осматрачке и аналитичке системе, разменом података, информација и прогноза.

Пред нама је, дакле, задатак да у наредном периоду испунимо планирано и дамо свој допринос јачању отпорности друштва и ефикаснијој адаптацији на на све климатске изазове.

У то име желео бих да се захвалим својим сарадницима на досадашњој и будућој посвећености овом важном задатку. На крају бих цитирао госпођу Селесте Сауло, новоизабраног генералног секретара Светске метеоролошке организације, која је у свом обраћању поводом Светског метеоролошког дана истакла да „Наша улога као стручњака посвећених добробити планете никад није била важнија. Животи будућих генерација су у нашим рукама. Наши напори данас ће обезбедити сигурнији и здравији свет за будуће генерације - свет у коме деца напредују у складу са природом”

Директор,
Проф. др Југослав Николић, дипл. мет.

Поштоване колегинице и колеге,

Овим путем, поводом Дана нашег Завода, желим да наставите одговорно и посвећено да негујете дугогодишњу успешну традицију хидрометеоролошке службе на овим просторима и да у наступајућем периоду остваримо још боље резултате у нашој струци и науци од посебног значаја за државу и све њене грађане.

Подсећам вас да је пре 135 година, на Крстовдан 1888. године, тадашњи министар просвете и црквених дела др Владан Ђорђевић донео Уредбу о оснивању јединствене мреже метеоролошких станица у Краљевини Србији, којима су руководили наставници физичких наука ондашње гимназије, или реалке. Из тог разлога овај дан, када је основана и уређена државна метеоролошка служба у Краљевини Србији, проглашен је као Дан Републичког хидрометеоролошког завода. Због трагичних догађаја на КиМ ове године неће бити свечаног обележавања.

С поштовањем,

Директор,
Проф. др Југослав Николић, дипл. мет.

Поштоване колегинице и колеге,

Честитам вам Светски метеоролошки дан и Светски дан вода!

Ваздушне масе, које одређују карактер времена, не познају националне границе па није чудо што је међународна сарадња у области метеорологије од суштинског значаја. Прва међународна сарадња почела је да се развија баш у области метеорологије, почев од првог међународног конгреса метеоролога одржаног у Бечу 1873. године, када је формирана Међународна метеоролошка организација пре формирања УН, а која је координирала међународном сарадњом. Светски метеоролошки дан установљен је 23. марта 1950. године, ступањем на снагу Конвенције о оснивању Светске метеоролошке организације, која 1951. године прераста у специјализовану агенцију Организације уједињених нација за метеорологију и сродне геофизичке науке.

Ове године обележавамо 150 година од оснивања прве Међународне метеоролошке организације (ИМО) која је претеча данашње Светске метеоролошке организације (СМО), а Светски метеоролошки дан је посвећен теми: “Будућност времена, климе и вода из перспективе различитих генерација”. Овај дан је прилика да се подсетимо прошлих достигнућа, текућег напретка и будућих потенцијала Светске метеоролошке организације, метеорологије као научне дисциплине и Националних хидрометеоролошких служби које су окосница овог система.

Основна идеја оснивања Међународне метеоролошке организације (ИМО) је била да се формира мрежа станица на којима би се вршила метеоролошка мерења и осматрања стандардизованим методама, које би омогућиле слободну размену осмотрених података неопходних за израду прогнозе времена. Принцип слободне и ефикасне размене података, од почетка је био и до данас остао, једна од основних функција СМО. Историја нам говори о континуитету технолошког напретка размене података, почевши од телеграфа крајем 19. века, до суперкомпјутера и сателитских осматрања данас.

Имајући у виду промене које се дешавају у оквиру климатског система током последњих 150 година, спровођење многих активности за добробит друштава представља све већи изазов. Данас је просечна глобална температура виша за 1°C у односу на 150 година пре, са бројним последицама које се односе на екстремније појаве у атмосфери.

Због значаја вода, као најдрагоценијег ресурса двадесет првог века, овогодишњи Светски дан вода обележава се под слоганом “Будите део промена”. Дан је посвећен убрзању друштвених промена у циљу решавања криза са водом. Боље праћење и управљање водама је омогућено слободном разменом хидролошких података преко Глобалног информационог система о водама, Светске метеоролошке организације.

Јубилеј који ове године обележава СМО је повод да се осврнемо и на неке домаће значајне датуме. Са поносом можемо рећи да метеоролошка делатност на територији Србије има традицију дужу од 150 година. Сматра се да је метеоролошка делатност у Србији започета 1. јануара 1848. године када је Владимир Јакшић (1824-1892), професор на Београдском универзитету (тадашњој Великој школи) и на Лицеју, увео прва метеоролошка осматрања у Београду. Ове године обележавамо 175 година од почетка првих систематских метеоролошких мерења, 135 година од оснивања прве државне метеоролошке службе и оснивања јединствене мреже метеоролошких станица у Србији.

Са поносом истичемо и допринос РХМЗ-а укупној регионалној сарадњи. Завод је покренуо иницијативу за унапређење регионалне сарадње у области нумеричке прогнозе времена и нумеричког моделирања у Југоисточној Европи. Формиран је Конзорцијум земаља корисница нумеричког модела за прогнозу времена. Земљама чланицама понудили смо нумерички модел чији је аутор професор Јањић, добитник престижне ИMO награде Светске метеоролошке организације, који је некада радио у Заводу, а касније у америчком Националном центру за прогнозу животне средине (NCEP). У оквиру Завода је и Климатски центар, који врши улогу националног центра за климу, али и подрегионалног центра за климатске промене за југоисточну Европу.

Нашим иницијативама отворили смо нове могућности за јачање регионалне научне и техничке сарадње у области метеорологије, хидрологије и климе, нарочито у погледу трансфера технологија, знања и искуства са циљем бржег техничког, технолошког и кадровског просперитета Националних хидрометеоролошких служби земаља Југоисточне Европе. Као земља са дугом метеоролошком традицијом и један од оснивача Светске метеоролошке организације, свесни смо одговорности да сачувамо богато наслеђе државе у овој области и да кроз имплементацију најновијих научних и технолошких достигнућа допринесемо бољем и просперитетнијем животу садашњим и будућим генерацијама. Ми ту своју улогу испуњавамо кроз лидерство у струци и сарадњу у региону, постепено јачајући своју улогу у Европи и свету.

На крају бих желео да поводом Светског метеоролошког дана и Светског дана вода, упутим честитке свим припадницима метеоролошке и хидролошке делатности који систематским метеоролошким и хидролошким осматрањима обезбеђују податке трајне вредности – национално благо, од непроцењивог значаја за ублажавање последица од природних катастрофа.

Директор                     

Проф. др Југослав Николић, дипл. мет. 
Стални представник Републике Србије 
у Светској метеоролошкој организацији.

Амбасадор Аргентине у Београду, господин Osvaldo Narsis Marsika, у посети РХМЗ-у
На молбу Амбасаде Аргентине у Београду, директор Републичког хидрометеоролошког завода, проф. др Југослав Николић, примио је амбасадора Аргентине у Београду, Њ. Е. Освалда Нарсис Марсика дана 09. фебруара 2023. године, са којим је одржан састанак. Тема састанка била је могућа сарадња националних метеоролошких служби Аргентине и Србије кроз одговарајуће пројекте, у контексту будућих догађаја везаних за Светску метеоролошку организацију (СМО) у којојој се, на конгресу СМО у Женеви у мају 2023. године, бира нови генерални секретар. Господин Освалдо обавестио је директора РХМЗ, као сталног представника Републике Србије у СМО, да је Влада Аргентине номиновала свог кандидата, директорку националне метеоролошке службе Аргентине госпођу Andrea Celeste Saulo, за место генералног секретара СМО, за период 2024 -2027. година, истакавши њене референце које је квалификују за респектабилног кандидата.

Поштоване колегинице и колеге, запослени и ангажовани у РХМЗ-у,

Прe 134 године, на Крстовдан, 27. септембра 1888. године, министар просвете и црквених дела др Владан Ђорђевић донео је Уредбу о оснивању јединствене мреже метеоролошких станица у Краљевини Србији, чиме је основана државна метеоролошка служба у Србији. Из тог разлога, 27. септембар се обележава као Дан Републичког хидрометеоролошког завода.

Овакви датуми представљају прилику да се осврнемо на успехе, достигнућа и изазове у протеклом једногодишњем периоду. Ове године, поред актуелне ситуације са корона вирусом, суочавамо се и са препорученим мерама штедње и енергетском кризом, као и значајним смањењем броја запослених услед природног одлива једног броја запослених. Суочени са овим изазовима, уложили смо, и улажемо, додатне напоре у циљу реализације Програма метеоролошких и хидролошких послова од интереса за Републику Србију, као и Програма противградне заштите.

У протеклој години обезбеђено је оперативно, 24-часовно функционисање хидрометеоролошког система ране најаве и упозорења о појави метеоролошких и хидролошких елементарних непогода, који представља интегрални део националног система заштите и спасавања у ванредним ситуацијама. Непрекидно је праћена метеоролошка и хидролошка ситуација и aнализирани подаци метеоролошких мерења и осматрања (приземни, висински, радарски и сателитски), као и хидролошки подаци са домаћих и иностраних метеоролошких и хидролошких мерних станица. Прогнозе времена, упозорења и ране најаве на опасне и ванредне метеоролошке појаве, као и хидролошке прогнозе и упозорења израђиване су редовно на основу обављених анализа и продуката нумеричких модела атмосфере и хидролошких модела чији је свакодневан оперативан рад такође остварен. Израђиване су и метеоролошке анализе и прогнозе за потребе ваздухопловства у форми билтена и карата значајног времена. Издавање месечне и сезонске прогнозе времена се такође одвијало по плану. У периоду од 15. априла свакодневно су израђиване специјалне прогнозе времена за потребе система одбране од града и билтени о метеоролошким условима за појаву шумских пожара. Свакодневно су израђиване специјалне хидролошке прогнозе за реку Саву за потребе израде моста код Сремске Раче, за реке Западну и Јужну Мораву због радова на коридору Прељина-Појате и за реку Дунав за Марину у Апатину, као и специјалне хидролошке прогнозе за потребе пловидбе на Дунаву и Сави. Током прве половине јуна, услед краткотрајног таласа великих вода на бујичним водотоковима дуж сливова река западне, југозападне, централне и југоисточне Србије, издата су благовремена упозорења на могуће бујичне поплаве локалног карактера. Од јула месеца директор завода формира свкодневно и доставља надлежнима сажету, ванредну, јутарњу информацију о метеоролошким и хидролошким условима за потребе анализа из области енергетике.

У оквиру метеоролошког и хидролошког осматрачког система, који је основна компонента хидрометеоролошког система ране најаве и упозорења, реализовани су годишњи програми систематских метеоролошких и хидролошких мерења и осматрања и обезбеђен перманентан 24-часовни рад државних мрежа метеоролошких и хидролошких станица на територији Републике Србије у надлежности РХМЗ-а. Поред успешног обезбеђивања функционисања метеоролошког осматрачког система, крајем прошле године урађена је реконструкција објеката ГМС Банатски Карловац, Сремска Митровица и Сјеница, чиме су омогућени бољи услови за рад осматрача на овим објектима. Такође је успостављена сарадња са Директоратом за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије, у складу са Закључком Владе Републике Србије, кроз коју је Директорату омогућено постављање аутоматских мерних уређаја за мерење радиоактивност на 20 локација Метеоролошког осматрачког система РХМЗ-а. Завршетком пројекта "Рана најава на подручју града Ужице", у којем су учествовали представници Метеоролошког осматрачког система. инсталирана је једна аутоматска станица на РЦ Ужице, 3 климатолошке и 3 падавинске станице и подаци са наведених станицу су доступни РХМЗ-у.

Успешно је извршена реакредитација Метеоролошке лабораторије по стандарду SRPS ISO/IEC 17025-2017 до 2025. год. Реализовано је међулабораторијско поређење из области термометрије, барометрије и хигрометрије са Регионалним центром за инструменте Светске метеоролошке организације у Љубљани, као и поређење у области анемометрије и протока ваздуха са референтном лабораторијом у Ватвилу у Швајцарској.

У оквиру хидрометеоролошког телекомуникационог система омогућен је редован пријем, национална и међународна размена, архивирање метеоролошких и хидролошких података и продуката. Обезбеђено је одржавање и побољшање телекомуникационе мреже, непрекидан рад мрежних сервиса РХМЗ-а и редовно ажурирање и унапређење оперативних процедура за пријем, контролу и дистрибуцију података и продуката. Од техничко-технолошких унапређења у области телекомуникационог система могу се истаћи: успостављање конекције преко оптичких линија са корисницима у Контроли летења Србије и Црне Горе (SMATSA) и Војсци Србије; измена у прослеђивању националних ваздухопловних билтена; прелазак на оперативни пријем сателитских слика преко измењених канала Европске организације за експлоатацију метеоролошких сателита (EUMETSAT); промена сигурносних подешавања за пријем података из Европског центра за средњорочне прогнозе времена (ECMWF) - центра у Болоњи; унапређење софтвера за виртуелну инфраструктуру VMware; унапређење начина комуникације и редовне контроле радарских центара РХМЗ; аутоматизација безбедносне промене сертификата за мејл клијенте РХМЗ; као и увођење обраде извештаја и WEB презентације података са додатних аутоматских метеоролошких станица (АМС).

У посматраном периоду извршаване су обавезе по основу активног учешћу у раду Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR), Међународне комисије за слив реке Саве (ISRBC) и Европског система за упозоравање на поплаве (EFAS). Такође, настављен је рад на изради Хидролошког информационог система за реку Дунав (Danube HIS). У области развојно-истраживачких активности и техничких унапређења најзначајније активности односиле су се на: дефинисање, припрему и остварење оперативне доступности података Европског центра за средњорочне прогнозе времена за потребе увођење система за подршку одлучивању у радиолошким ванредним ситуацијама, у сарадњи са Директоратом за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ); обезбеђење оперативне припреме и трансфера продуката ECMWF за потребе Контроле летења Србије и Црне Горе, као и приступа интерактивном порталу ecCharts; инсталацију програмског графичког пакета DIANA и припрему његове оперативне примене у прогнози времена при избору атмосферског модела и података метеоролошких осматрања, као и за интерактивно графичко представљање атмосферских фронтова и појава у атмосфери; успостављање стандардизоване међународне платформе за размену хидролошких и метеоролошких података, као извора података за Хидролошки информациони систем за слив реке Дунав (DanubeHIS), што има као резултат већу доступност података и информација које су потребне за управљање ризиком од поплава, управљање водним ресурсима и имплементацију научних пројеката из области хидрологије; миграцију свих оперативних процедура за размену података и продуката са FTP протокола на SFTP (протокол сигурног преноса датотека); итд.

Од развојних активности у области нумеричке прогнозе времена успостављено је редовно достављање прогноза ECMWF за потребе јавног предузећа Путеви Србије. У оквиру ове сарадње, планирано је и да се подаци из осматрачког система Путева Србије укључе у рад службе прогнозе времена РХМЗ-а. Инсталирана је и нова верзија MetView графичког пакета са Python основом, прерађени су сви постојећи макрои за израду приказа прогнозе ECMWF-а, од краткорочне до сезонске прогнозе. Уведенe су у оперативно коришћење ансамбл прогнозе времена за одређене локације у Србији. За потребе прогнозе конвекције у атмосфери, припремљено је више индекса нестабилности (CAPE, CIN, KX) као и прогностички емаграми за 72 сата унапред. Претходно наведени продукти доступни су на новоформираној интерној WEB страници.

Реализован је програм хидролошких осматрања и мерења у складу са Уредбом о утврђивању годишњег програма мониторинга статуса вода и Програмом међудржавне водопривредне сарадње. Обављени су и послови прикупљања, уноса, контроле, обраде архивирања и публиковања хидролошких података. Припремљени су подаци и информације за публиковање Хидролошког годишњака I – површинске воде и Хидролошког годишњака II – подземне воде за 2021. годину. Урађена је Анализа хидролошке ситуације на главним сливовима на територији Републике Србије за 2021. годину, извршена је хидрогеолошка анализа режима водних тела подземних вода, а урађен је и Извештај о квантитативном статусу водних тела подземних вода за 2020. годину.

Током извештајног периода извршено је редовно ажурирање хидролошког информационог система WISKI који представља информационо-комуникациону основу за рад хидролошког осматрачког и аналитичког система. У складу са захтевима корисника припремани су и издавани хидролошки подаци и анализе, стручна мишљења у поступку прибављања водних услова за објекте који утичу на воде, или воде утичу на њих, хидрометеоролошки услови за израду урбанистичких и просторних планова и информација о државној мрежи хидролошких станица за потребе израде урбанистичких и просторних планова.

У оквиру међуресорске сарадње, стручњаци Републичког хидрометеоролошког завода учествовали су у раду Радне групе за израду Правилника о начину и мерилима за одређивање минималног одрживог протока, као и изради предлога Плана управљања водама на територији Републике Србије за период 2021. до 2027. године. Наведене активности координирало је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

У оквиру програма противградне заштите у припреми сезоне 2022. године спроведени су сви предвиђени послови, од техничке припреме за успостављање система одбране од града на територији Републике Србије, обуке и здравствених прегледа стрелаца за испаљивање противградних ракета до формирања мреже од 1240 лансирних места и успостављања рада свих 13 радарских центара. Закључно са 15. 09. 2022. године током 62 дана са дејством утрошено је 11299 противградних ракета, што је податак који указује да је атмосфера била веома нестабилна у овој години. Током 29 дана регистроване су штете од града различитог интензитета на 2,3 промила пољопривредног земљишта. У оквиру овог програма, настављен је и рад на даљој аутоматизацији рада радарских центара. Поред већ потпуно аутоматизованих РЦ Ваљево и Фрушка Гора и прве фазе РЦ Букуља, настављени су радови на аутоматизацији рада радарских центара Бајша и Самош у сарадњи са Секретаријатом за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине и од планиране 271 аутоматске лансирне станице већ су у потпуној функцији станице на 123 локације. У оквиру реализације одобреног капиталног пројекта „Изградња и опремање објеката радарских центара Ваљево, Ужице, Петровац, Бешњаја и Крушевац“ у току су радови на довршетку изградње радарских центара Ваљево и Ужице. У оквиру реализације капиталног пројекта „Осавремењавање аутоматског система спровођења методологије одбране од града по дефинисаном плану до 30.,09.,2022. године поставиће се хардверска опрема и пустити у рад нови софтверски пакет на 8 радарских центара.

У оквиру годишњег програма Националног центра за климатске промене Републичког хидрометеоролошког завода који извршава функције Подрегионалног виртуелног центра за климатске промене за регион Југоисточне Европе, у оквиру Европске мреже регионалних климатских центара Светске метеоролошке организације, обављано је оперативно праћење и анализирање климе Србије и региона југоисточне Европе кроз израду и издавање климатских билтена, анализа и студија. Припремане су месечне и сезонске прогнозе и дистрибуирани билтени ране најаве климатских екстремних појава и аномалија за област Србије и регион југоисточне Европе у оквиру Светског програма за мониторинг климе СMO-е. РХМЗ је, извршавајући функције Подрегионалног виртуелног центра за климатске промене за регион Југоисточне Европе, учествовао и у припреми и реализацији регионалног Климатског форума о сезонским изгледима за Југоисточну Европу у оквиру система Регионалних климатских форума СМО.

Током посматраног периода оперативно су израђивани агрометеоролошки билтени, анализе, прогнозе и информације од значаја за пољопривредну производњу у Републици Србији и заштиту пољопривредних култура од екстремних временских појава, као и агрометеоролошке информације и извештаји за медије. Обезбеђено је функционисање система мониторинга и прогнозе суше као и оперативна примена агрометеоролошког модела за симулацију раста и развића и прогнозу приноса кукуруза. Извршена је и обрада података за потребе публиковања четири годишња прегледа резултата специјалних агрометеоролошких мерења и осматрања у 2021. години. По захтеву корисника, у првој половини 2022. године, издато је 313 стручних анализа, извештаја и мишљења о времену, клими и климатским променама.

Експерти Националног центра за климатске промене учествовали су, као чланови Радне групе, у реализацији пројекта "Унапређење средњорочног и дугорочног планирања мера прилагођавања на измењене климатске услове у Републици Србији". У оквиру овог пројекта представници РХМЗ-а одржали су радионицу ''Климатолошки подаци у служби прилагођавања на измењене климатске услове''. Стручњаци Националног центра за климатске промене учествовали су у активностима Радне групе за израду Националног акционог програма (НАП) за борбу против дезертификације и деградације земљишта према Конвенцији Уједињених нација о борби против дезертификације у земљама са тешком сушом и/или дезертификацијом (UNCCD). Представници РХНЗ учествовали су у раду других међуресорских радних група, као што су: радна група за припрему Интегрисаног националног енергетског и климатског плана, радна група за праћење и оцену напретка у изради Стратегије (Програма) и акционог плана за заштиту ваздуха, секторска радна група за климатске промене Преговарачке групе 27 и радна група за израду Специфичног плана имплементације за INSPIRE директиву у оквиру пројекта “Даљи развој апроксимације у области животне средине за ваздух, хемикалије и хоризонтална питања” (EAS 3).

Ове године је потписан уговор о реализацији пројекта "Подршка развоју и стандардизацији климатских сервиса у Европи" (CLIMATEUROPE 2) чија ће имплементација отпочети у другој половини године. Пројекат се финансира у оквиру програма Европске комисије "Хоризонт Европа" (Horizon Europe, 2021–2027) и има за циљ развој и подршку климатских сервиса, развој процедура стандардизације климатских услуга, укључујући критеријуме за сертификацију и означавање климатских услуга, како би се подржала адаптација и ублажавање климатских промена и варијабилности. Припремљен је предлог пројекта "Континуирана прогноза европске климе са фокусом на адаптацију" (ASPECT) са циљем унапређења климатских прогноза као подршке доношењу друштвено важних одлука у прилагођавању на климатскe променe. До краја године очекујемо потписивање уговора о реализацији овог пројекта који се такође финансира из фонда програма "Хоризонт Европа". Представници РХМЗ-а су учествовали и у имплементацији пројекта "Унапређење еколошких перформанси и отпорности инфраструктурних инвестиција на климатске промене у региону Западног Балкана са становишта интеграција Европске уније" (ClimaProof), и то у активности "Стварање повољног окружења за регионалну сарадњу и улагање у инфраструктуру отпорну на климатске промене на Западном Балкану" у оквиру треће компоненте пројекта чији је назив: ”Изградња инфраструктуре прилагођене будућој клими и временским обрасцима у циљној регији".

Од активности у области нумеричког моделирања атмосфере и других развојно-истраживачких послова Националног центра за климатске промене могу се истаћи: испитивање више шема за прорачун хетерогене нуклеације леда у хладним облацима под утицајем честица пустињске прашине; тестирање DREAM нумеричког модела за прогнозу полена, аерозагађења, као и увођење додатних једначина за праћење особина порекла транспортоване материје (албедо); као и рад на класификацији временских режима за област Атлантика и Европе коришћењем NCAR/NCEP реанализа и њихове идентификације у месечној и сезонској прогнози Европског центра за средњорочне прогнозе времена (ECMWF).

Допринос РХМЗ-а и његових сарадника у области моделирања је препознат у светским научним круговима. Сарадник Завода је добио престижну Плиниусову медаљу Европске уније за геонауку (EGU) за 2022. годину. У образложењу се наводи да му је награда додељена за “пионирски рад на моделирању транспорта аеросолних честица пустињске прашине и пешчаних олуја, као и за значајан допринос развоју СМО глобалног система за саветовање и упозорења у вези са честицама песка”.

Такође, награда Боривоје Добриловић коју једанпут годишње додељује Светска метеоролошка организација, ове године припала је запосленом РХМЗ-а за научни рад под насловом “Cloud icing by mineral dust and impacts to aviation safety“. Рад је објављен у престижном часопису Nature.

Поред тога, објављивањем научног рада “Fully Dynamic High–Resolution Model for Dispersion of Icelandic Airborne Mineral Dust“ по први пут у свету je, у оквиру СМО, успостављен оперативни нумерички модел за прогнозу транспорта честица у климатски најугроженијим поларним областима и тиме остварен напредак у истраживању њиховог утицаја на климатски систем.

Mеђународне активности Завода реализовале су се кроз извршавање функција Националне хидрометеоролошке службе Републике Србије и преузетих међународних обавеза у оквиру потврђених међународних уговора, конвенција и протокола у области метеорологије, хидрологије, као и праћења и истраживања климатских промена. Састанци конститутивних органа и радних тела Светске метеоролошке организације, Европског центра за средњорочне прогнозе времена, Европске мреже националних метеоролошких служби EUMETNET, Групе за осматрања Земље, Дунавске комисије, Међународне комисије за слив реке Саве, Међународне комисије за заштиту реке Дунав, Међувладиног панела УН за промену климе IPCC, Светског програма истраживања климе, и др. организовани су онлајн у условима пандемије кад год је то било могуће. Могу се посебно истаћи онлајн учешћа представника РХМЗ-а на ванредном заседању Конгреса СМО, 11-22. октобра 2021. године; 18. заседању Регионалне асоцијације VI (Европа), 19. новембра 2021. године; 27. и 28. заседању Скупштине EUMETNET, 9-10. децембра 2021. и 23-24. мајa 2022; Другој и Трећој директорској радионици о федеративном приступу дељењу података, 28-29. септембра 2021. и 8-9. марта 2022; 103. и 104 редовном заседању Савета ECMWF, 2-3. децембра 2021. и 28-29. јуна 2022. као и 110. заседању Одбора за финансије ECMWF-а, 26-27. априла. У оквиру регионалне сарадње представници РХМЗ-а су учествовали на 19. Конференцији директора земаља Југоисточне Европе (ICSEED) одржаној 4. новембра 2021. године као и Скупштини Европске лабораторије за јаке олује (ESSL), одржане 20. октобра 2021. године. Међународне обавезе у области хидрологије реализовале су се кроз учешће у активностима радних тела СМО, као што је Форум хидролошких саветника који је одржан је 28. јуна. Учествовано је у изради годишњег извештаја и другима активностима Међународне комисије за слив реке Саве (ISRBC), што се у првом реду односи на одржавање и унапређење успостављене прогностичке платформе SavaFFWS кроз online обуке и активности радних група. Такође, узето је учешће у раду Дунавске комисије и међудржавној водопривредној сарадњи са Мађарском у оквиру које је у одржан састанак радне групе 19. и 20. априла у Београду. Обновљена је, након 20 година, међудржавнa водопривреднa сарадњa са Румунијом. Припремни састанак одржан је од 25. до 27. маја у Темишвару, а од 22. до 24. јуна је у Београду одржанo прво заседање Српско-Румунске комисије за одрживо управљање прекограничим водама. Одржан је и завршни, евалуациони састанак (19. и 20. мај) пројекта Velika Morava Flood Forecasting and Warning System - Velika Morava FFWS.

Сумирајући рад завода током претходних годину дана сматрам да смо наставили са успоном у раду наше службе, а у складу са материјалним и стручним могућностима које су нам биле на располагању.

Честитам свим запосленим и ангажованим лицима РХМЗ-а Дан Завода са жељом да у наступајућем периоду постигнемо још боље резултате, чиме ћемо дати још већи допринос држави и сваком појединцу у овој, за сваку државу, важној области и допринети даљем унапређењу нумеричких прогноза у циљу ране најаве метеоролошких и хидролошких елементарних непогода и рационалног коришћења свих расположивих капацитета.

Директор                     

Проф. др Југослав Николић, дипл. мет. 
Стални представник Републике Србије 
у Светској метеоролошкој организацији.

Поштоване колегинице и колеге,

Светски метеоролошки дан установљен је 23. марта 1950. године, ступањем на снагу Конвенције о оснивању Светске метеоролошке организације, специјализоване агенције Уједињених нација, која се бави истраживањем, праћењем и прогнозирањем процеса и промена стања атмосфере. Такође, Светски дан вода, одлуком Генералне скупштине УН, почео је да се обележава 22. марта 1993. године.

Светски метеоролошки дан ове, 2022. године, посвећен је „Раном упозоравању и раном деловању”, са нагласком на кључну улогу метеоролошких и хидролошких информација у циљу смањења ризика од катастрофа. Светски дан вода посвећен је „Подземним водама”, ресурсу који обезбеђује 1/2 питке воде на Земљи, 38% воде за наводњавање пољопривреде и 1/3 воде потребне за индустрију. Обе теме се преплићу, осликавајући актуелни тренутак – бригу о смањењу неповољних утицаја времена и климе и бригу о очувању вода.

На глобалном нивоу, у протеклих 50 година забележено је више од 11000 природних катастрофа повезаних са метеоролошким и хидролошким приликама, које су однеле нешто више од 2 милиона живота и узроковале економске губитке у вредности од 3,64 билиона долара. То значи да је у просеку, у свету, сваког дана гинуло 115 особа и да су претрпљени материјални губици од 202 милиона долара. Према „Атласу смртности и економских губитака изазваних екстремним временским, климатским и хидролошким појавама у периоду 1970-2019. године” који је објавила Светска метеоролошка организација, број катастрофа у наведеном периоду повећао се пет пута, док су се економски губици увећали седaм пута. Охрабрује чињеница да се смртност смањила троструко и то захваљујући увођењу бољих стратегија раног упозоравања и смањења ризика од катастрофа.

Eкстремни временски и хидролошки догађаји, везани за олујне непогоде, поплаве, клизишта, топлотне таласе, шумске пожаре и суше, учесталији су последњих деценија и на територији Републике Србије. Године 2018-та и 2019-та забележене су међу најтоплијим у Србији (од 1951. године до данас), а значајне поплаве забележене су 1980, 1981, 1988, 1999, 2002, 2005, 2006, 2009, 2014. и 2016. године. У летњем периоду 2018. и 2019. године петнаест општина у централниј Србији објавило је ванредну ситуацију услед изливања река. Једна од најкишовитијих година у Србији била је 2014-та, са штетом од поплава процењеном на 1,6 милијарди евра. Значајне суше у Србији догодиле су се 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2013, 2015, 2017. и 2021. године. Штете од суше 2012-те године, у целој земљи, процењене су на 2 милијарде евра. Током лета исте године забележено је преко 18000 пожара на отвореном, док је у Београду исте године забележен најдужи топлотни талас.

Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ; Завод) врши ране најаве и упозорења на екстремне метеоролошке и хидролошке појаве користећи одговарајуће проверене моделе. Континуирано јачање и унапређење система раних најава и упозорења РХМЗ-а на екстремне догађаје значајно повећава спремност на одговор у ванредним ситуацијама. Јасан план заштите и спасавања у ванредним ситуацијама доприноси смањењу последица истих. За екстремне временске догађаје који су дуготрајнији и чије последице нису одмах видљиве, каква је на пример суша, значајно је идентификовање и спровођење стратешких мера за адаптацију на климатске услове, чиме се повећава отпорност заједнице.

Одговор РХМЗ-а на поменуте чињенице дефинисан је кроз законску надлежност и одговорност, уз примену и одговарајућих међународних конвенција и протокола који се односе на ову област. Законoм о метеоролошкој и хидролошкој делатности детаљно су утврђене надлежности, функције и послови Завода, укључујући и надлежност међународне сарадње у области метеорологије, мониторинга и истраживања климе и оперативне хидрологије, јер атмосферски процеси не познају границе. Завод је једини орган у систему државне управе Републике Србије надлежан за издавање најава и упозорења из области метеорологије, хидрологије, климе и климатских колебања.

Средином 2015. године Заводу је пренета и надлежност одбране од града, која је пре тога била у надлежности МУП-а Србије - Сектора за ванредне ситуације. Ови послови уређени су Законом о одбрани од града, донетим 2015. године.

Последњих година, у области раних упозоравања и деловања, остварили смо значајне резултате. Завидан допринос остварен је кроз развој нумеричке прогнозе времена кроз интегрисан систем који обухвата атмосферу, аеросоле, океане, земљиште и хидрологију. Даље приоритетне ативности Завода, које играју важну улогу у Националној платформи за смањење ризика од природних катастрофа, усмерене су ка још већем јачању хидрометеоролошког система за ране најаве и упозорења, активном учешћу у изради анализа и студија о процени и развоју ризика, имплементацији националних стратегија које се односе на смањење ризика од природних катастрофа, као и прилагођавању климатским условима.

Честитам вам Светски метеоролошки дан и Светски дан вода уз жељу да у наредном периоду постигнемо још боље резултате у области раних најава и упозорења на све екстремне метеоролошке и хидролошке појаве и процесе.

Директор                     

Проф. др Југослав Николић, дипл. мет. 
Стални представник Републике Србије 
у Светској метеоролошкој организацији

Поштоване колегинице и колеге, запослени и ангажовани у РХМЗ-у,

Због ситуације са коронавирусом, ни ове године, нажалост, нисмо у могућности да свечано обележимо 27. септембар, Дан Републичког хидрометеоролошког завода. Од краја 2019. године, прилагођавањем пандемији Covid – 19, доживели смо драматичне и брзе промене у нашим начинима живота, интеракцији, образовању и обављању свакодневног посла. Пандемија је на много начина убрзала промене у обављању метеоролошке, хидролошке и климатске делатности. У духу тих промена, наша институција улаже максималне напоре да се прилагоди променама и захтевима који се постављају пред метеоролошку и хидролошку делатност 21. века. Желим да се осврнем на неке кључне активности и достигнућа Републичког хидрометеоролошког завода у току протекле године, која отварају нову страницу у даљем развоју Националне хидрометеоролошке службе Републике Србије.

Протеклу годину је обележила модернизација метеоролошког и хидролошког осматрачког система, кључних компоненти пружања квалитетних, правовремених и поузданих метеоролошких и хидролошких информација и упозорења на опасне временске појаве, као и модрнизација система одбране од града. Ове информације омогућују доношење стратешких одлука у бројним гранама привреде, производњи хране и заштити животне средине која је често изложена повећаном ризику од катастрофа због климатских флуктуација и промена.

У сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, започета је и делом завршена модернизација система одбране од града на подручју из надлежности Радарског центра Букуља, док је пројекат модернизације система на подручју из домена Радарског центра Фрушка Гора реализован у потпуности, у сарадњи са Секретаријатом за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине. У оквиру капиталног пројекта „Изградња и опремање објеката радарских центара Ваљево, Ужице, Петровац, Бешњаја и Крушевац“ у току је изградња Радарског центра Ваљево и Ужице, а расписан је тендер и за изградњу Радарског центра Бешњаја. Током прве половине 2021. године, у складу са утврђеним планом активности, реализована је и прва фаза капиталног пројекта „Осавремењавање аутоматског система спровођења методологије одбране од града". Допунска мрежа аутоматских метеоролошких станица (АМС) је проширена инсталацијом нових АМС у Кладову и Жагубици, као и додатне аутоматске станице на Кошутњаку. Успешно је извршена и реакредитација Метеоролошке лабораторије по стандарду SRPS ISO/IEC 17025-2017 до 2025. године.

Поред осматрачког, други подсистем хидрометеоролошког система ране најаве и упозорења је, рачунарско-телекомуникациони систем који обезбеђује перманентну комуникациону повезаност Завода са Светском метеоролошком организацијом (СМО), Европским центром за средњерочне прогнозе времена, Европском организацијом за експлоатацију метеоролошких сателита, Националном метеоролошком службом Немачке као специјализованим регионалним центром СМО, Регионалним метеоролошким телекомуникационим чвориштима у Бечу и Будимпешти и одговарајућим националним хидрометеоролошким службама. У протеклом периоду извршено је унапређење оперативних процедура и протокола рачунарско-телекомуникационог система.

У области нумеричког моделирања атмосфере остварена је сарадња са Директоратом за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ), везано за имплементацију пројекта Jrodos, односно увођење система за подршке одлучивању у радиолошким ванредним ситуацијама.

Истраживачке активности Завода се у великој мери спроводе у оквиру Националног центра за климатске промене. Пратећи интерес међународне заједнице да боље разуме атмосферске процесе у високим ширинама у погледу климатских колебања и топљења Арктичког леда, РХМЗ је извршио унапређење DREAM аеросол нумеричког модела који су развили српски научници. Резултат моделирања се односи на улогу песка у процесу топљења леденог покривача. Овим моделом РХМЗ израчунава и прогнозу транспорта сахарског песка на подручје јужне Европе на дневном нивоу, уз посебан акценат сагледавања утицаја овог аеросола на климу, у складу са препорукама Светске метеоролошке организације. Ова активност нашег Завода поменута је у овогодишњем извештају Генералног секретара УН посвећен проблему транспорта и ефеката песка, који ће бити презентован на предстојећој Скупштини УН, што мислим да има велики значај и представља допринос упеху не само наше институције већ и државе Србије, посебно ако се има у виду да је јако ретка ситуација да се у овој врсти извештаја УН помињу конкретне националне метеоролошке службе. РХМЗ је наставио и истраживачки рад на тему утицаја минералног аеросола на формирање облачног леда и могућ утицај на авио саобраћај. Генерални секретар УН је, ценећи допринос РХМЗ у овој области, у свом годишњем извештају који ће бити презентован Генералној скупштини УН у октобру 2021. године (доступно на https://undocs.org/en/A/76/219, paragr. 14 str. 6) посебно поменуо допринос Националне хидрометеоролошке службе Републике Србије у моделирању песка у убрзаном процесу топљења леденог покривача.

Завод је у протеклом периоду наставио рад на бројним пројектним активностима и међународним, међуресорским и експертским радним групама, као што су: Пројекат „Унапређење сарадње у области прогнозе поплава у региону Дунава“ (DAREFFORT); "Пројекат управљања сливом реке Дрине на Западном Балкану" (WBDRBM); Радна група за израду Националног акционог програма (НАП) за борбу против дезертификације и деградације земљишта према Конвенцији Уједињених нација о борби против дезертификације у земљама са тешком сушом и/или дезертификацијом (UNCCD); Радна група за припрему Интегрисаног националног енергетског и климатског плана; Радна група за праћење и оцену напретка у изради Стратегије (Програма) и акционог плана за заштиту ваздуха; Секторска радна група за климатске промене Преговарачке групе 27 и Радна група за израду Специфичног плана имплементације за INSPIRE директиву у оквиру пројекта “Даљи развој апроксимације у области животне средине за ваздух, хемикалије и хоризонтална питања” (EAS 3) ; Пројекат "Климатска осматрања, моделирање и услуге у Европи"; "Стратегија климатских промена са акционим планом"; "Успостављање оквира транспарентности према Споразуму о клими из Париза"; "Успостављање MRV система са циљем представљање механизама за праћење национално дефинисаних емисија са ефектом стаклене баште и обавеза за извештавање према споразуму из Париза", а узето је учешће и у активностима Европске мреже националних метеоролошких служби (EUMETNET) и фокус групе Службе за климатске промене "Коперникус" (C3S) у оквиру COPERNICUS програма Европске уније.

Прилагодивши се новонасталој ситуацији, узрокованој пандемијом, међународне активности су се одвијале путем телеконференција. Може се посебно истаћи on-line учешће директора РХМЗ, сталног представника Републике Србије при СМО, на заседањима конститутивних тела Светске метеоролошке организације, тј. Првом заседању Комисије за услуге и апликације за време, климу, воде и сродне области животне средине (SERCOM) од 22-26. фебруара, као и на Другом заседању Комисије за осматрања, инфраструктуру и информационе системе (INFCOM) у периоду 12-16. априла 2021. године. Поред тога, важно је поменути учешће представника Републике Србије на 26. редовном заседању Скупштине Европске мреже националних метеоролошких служби (EUMETNET) одржаног 17. - 18. маја, као и ванредном заседању Скупштине EUMETNET-а 25. јуна; Учешће на ванредном 99. и 100. редовном заседању савета Европског ценра за средњерочне прогнозе времена (ECMWF), која су одржана 3 и 29. јуна 2021. године. Представник РХМЗ је учествовао у и раду Међувладиног панела за климатске промене, 22-26. априла. Оствариване су и координационе и развојно – истраживачке функције Конзорцијума за оперативну прогнозу времена земаља Југоисточне Европе (SEECOP), који функционише у оквиру прогностичког програма Европске мреже националних метеоролошких служби ЕУ – EUMETNET. Шесто заседање Савета Конзорцијума је одржано 19. Јануара 2021. године. Републички хидрометеоролошки завод био је координатор Двадесет Петог Форума за климатске изгледе за Југоисточну Европу (SEECOF-25, On-line). На Форуму, који је реализованом у облику серије интернет сесија током месеца маја, извршена је анализа и оцена прогностичких продуката са претходног Форума и припремљени сезонски климатски изгледи за регион Југосточне Европе (http://www.seevccc.rs/?p=22).

Постигли смо заиста завидне резултате у свим Секторима Завода водећи при томе бригу за очувањем здравља и живота свих припадника Завода. Још једном бих пожелео свим запосленим и ангажованим лицима, срећан дан Завода са жељом да коначно победимо овог невидљивог глобалног непријатеља, a уз уверење да ћемо ове дане радосно и свечано обележавати у свим будућим годинама.

Директор                     

Проф. др Југослав Николић, дипл. мет. 
Стални представник Републике Србије 
у Светској метеоролошкој организацији

Поштоване колегинице и колеге који сте у служби метеоролошке и хидролошке делатности, честитам вам Светски метеоролошки дан и Светски дан вода. Ове дане ми смо ранијих година свечано и обједињено обележавали, ове године то још увек не можемо јер је невидљиви глобални непријатељ и даље присутан. Као што знате, Светски метеоролошки дан, установљен је поводом чињенице да је пре 70 година, 23. марта 1950. године, ступила на снагу Конвенција о оснивању Светске метеоролошке организације, специјализоване агенције Уједињених нација, која се бави истраживањем, праћењем и прогнозирањем процеса и промена стања атмосфере, климе и вода, док је Светски дан вода, одлуком Генералне скупштине УН, почео je да се обележава 22. марта 1993. године.

Као и сваке године, на иницијативу Светске метеоролошке организације, Светски метеоролошки дан се посвећује одређеној актуелној теми. Ове године тема је „Океани, клима и време”. Када се томе дода и „Вредновање воде”, што је тема Светског дана вода, употпуњује се круг основних елемената одрживог развоја.

При помену времена и климе, већина помисли на процесе у атмосфери. Ипак, да би се ти процеси разумели, треба имаати у виду и улогу oкеана који покривају око 70% Земљине површине. Интеракција атмосфере и океана има важну улогу у сагледавању временских прилика у свим регионима света. Океани су највећи резервоар топлоте на планети и мала промена њихове температуре има за последицу извесне промене у временским обрасцима регионалних размера, а на тај начин се јављају варијације многих метеоролошких и климатолошких параметара. Последњих неколико деценија велика пажња климатолога усмерена је на проучавање утицаја емисије угљен-диоксида, као гаса са ефектом стаклене баште, на повећње температуре ваздуха. Океани, поред тога што су резервоари топлоте и имају важну улогу у размени топлоте са нижим слојевима атмосфере, они у значајној мери утичу на конценетрације угљен-диокиса у атмосфери. У зависности од тога како се загрева или хлади светски океан, тако се уочава и пораст, или пад, температуре ваздуха у свету и у Србији (Слика 1).

На молбу Амбасаде Републике Француске у Београду, директор Републичког хидрометеоролошког завода, проф. др Југослав Николић, одржао је 04. децембра 2020. године састанак са замеником амбасадорa Француске у Београду, господином Nicolas Faye-ом. Тема састанка било је измештање дела Европског цeнтра за срeдњорочнe прогнозe врeмeна (European Center for Medium-range Weather Forecasts – ECMFW). Због споразума о Brexit-у премешта се Сeктор ECMWF-a за активности којe сe финансирају срeдствима Европскe унијe, из седишта у Редингу у једну од кандидата земаља ЕУ међу којима је и Француска. Господин Faye обавестио је званично професора Николића да је град Toulouse, у коме се налазе главни оперативни сервиси Meteo France-а, одређен да буде носилац француске кандидатуре за премештање Сектора ECMWF за пројекте који се финансирају из ЕУ, уз чврсте гаранције на које се Француска овим обавезује. На састанку су презентоване и могућности Завода за потенцијално партнерство у појединим пројектима из области праћења атмосфере, климе и климатских промена, поплава и шумских пожара.

ECMFW је европска међувладина стручна организација коју сачињавају 23 државe Европе – пуноправне чланице: Аустрија, Белгија, Данска, Естонија, Немачка, Шпанија, Француска, Србија, Грчка, Ирска, Италија, Исланд, Луксембург, Холандија, Норвешка, Португалија, Швајцарска, Финска, Шведска, Турска, Словенија, Велика Британија и Хрватска. У својству придружених чланица налази се 11 држава (Бугарска, Мађарска, Чешка Република, Словачка, Летонија, Литванија, Румунија, Мароко, Северна Македонија, Израел и Црна Гора) и 7 међународних организација (Светска метеоролошка организација, Европска организација за експлоатацију метеоролошких сателита, Заједнички центар за истраживања ЕУ, Европска свемирска агенција, Препараторна комисија за свеобухватне нуклеарне пробе, Извршно тело Конвенције о прекограничном загађењу ваздуха великих размера и Афрички центар за метеоролошке примене и развој).

На иницијативу РХМЗ-а, Република Србија постала је пуноправна чланица Европског центра 2015. године, чиме је Србија стекла право одлучивања о стратешки важним питањима развоја и коришћења бенефита Центра. Надлежни орган за спровођење Конвенције о оснивању Центра је Републички хидрометеоролошки завод.

На молбу Аустријске Амбасаде у Београду, директор Републичког хидрометеоролошког завода, проф. др Југослав Николић, одржао је 19. октобра 2020. године састанак са амбасадором Аустрије у Београду, господином Nikolaus Lutterotti-јем, коме је присуствовала и заменица амбасадора Аустрије, опуномоћени министар, госпођа Sabine Kroissenbrunner. На састанку је презентован рад Завода и наша регионална сарадња уз разматрање потенцијалних могућности за даљу сарадњу на заједничким пројектима у сливу Дунава, а која би се односила на проблематику везану за поплаве, суше и рану најаву метеоролошких и хидролошких екстрема.

Овом приликом амбасадор Lutterotti званично је обавестио професора Николића, као сталног представника Републике Србије у Светској метеоролошкој организацији (WMO) и представника Србије у Европском центру за средњорочну прогнозу времена (ECMWF), да је Влада Аустрије одлучила да представи своју кандидатуру за домаћина два Коперникус сервиса Европског центра за средњорочну прогнозу времена у Бечу. Представљене су велике предности Беча, као погодне локације за поменуте сервисе, уз истицање изузетних истраживачких институција и услова које Аустрија има за сарадњу у овој области, ако би била подржана и изабрана за домаћина.

Поштоване колегинице и колеге, запослени и ангажовни у РХМЗ-у,

Први пут ове године, због ситуације са коронавирусом, нисмо у могућности да свечано обележимо 27. септембар, Дан Републичког хидрометеоролошког завода, установљеног као дан када је далеке 1888. године, дакле пре 132 године, тадашњи министар просвете и црквених дела, др Владан Ђорђевић, донео Уредбу о оснивању прве јединствене државне мреже метеоролошких станица у Краљевини Србији. У складу са традицијом, на свечаности посвећеној овом дану, увек смо износили критички осврт на постигнуте резултате у раду у претходном периоду. Постигли смо заиста завидне резултате у свим Секторима Завода које би требало изнети, али смо ове године одустали од уобичајене форме, јер нам је најважније очување вашег здравља и ваших живота, као и живота ваших најмилијих.

Наша Институција, која је лидер у Региону, а веома респектабилна у Европи и свету, има довољно знања и техничких могућности да нашој Држави, нашој Влади, нашој привреди и свим грађанима Републике Србије обезбеди метеоролошке и хидролошке податке и продукте од значаја за превентивну заштиту живота људи и материјалних добара и нашу привреду, без ризика угрожавања здравља било кога од вас.

Захваљујем се свим припадницима метеоролошке и хидролошке делатности, као и припадницима служби Завода, који и у најтежим условима перманентно обезбеђују функционисање хидрометеоролошког система ране најаве и упозорења у циљу превентивне заштите живота људи и материјалних добара од екстремних временских, климатских и хидролошких појава и непогода и обезбеђују податаке и информације значајне за ублажавање ризика последица временских елементарних непогода, за прилагођавање на измењене климатске услове и за обављање бројних делатности и свакодневних активности грађана.

До победе над овим невидљивим глобалним непријатељем, a уз уверење да ћемо ове дане радосно и свечано обележавати у свим будућим годинама.

Директор РХМЗ,

Проф. др Југослав Никoлић, дипл. мет.
Стални представник Републике Србије
у Светској метеоролошкој организацији

Поштоване колегинице и колеге, запослени и ангажовни у РХМЗ и другим институцијама и предузећима,

Први пут нисмо у могућности да свечано обележимо Светски метеоролошки дан и Светски дан вода, јер имамо моћног и невидљивог непријатеља. У овом моменту, због ситуције са коронавирусом, најважније од свега јесте очување вашег здравља и ваших живота, као и живота ваших најмилијих. Зато вас молим да строго поштујете све препоруке о превентивним мерама које је донела и доноси држава Србија, као и наша Институција која је у свему до сада предњачила. Имамо довољно знања и техничких могућности да нашој Држави, нашој Влади и свим грађанима Републике Србије обезбедимо метеоролошке и хидролошке податке и продукте од значаја за превентивну заштиту живота људи и материјалних добара, без ризика угрожавања здравља било кога од вас. Једини услов је да се сви заједно апсолутно придржавамо свих добијених препорука, да будемо дисциплиновани и солидарни у овим ванредним околностима и да искористимо своје знање, способност и техничке могућности.

Сваке године, осим ове, Светска метеоролошка организација (193 земаље чланице), као и метеоролошка стручна и научна јавност широм света, обележавала је 23. март, Светски метеоролошки дан, установљен поводом чињенице да је пре 70 година, 23. марта 1950. године, ступила на снагу Конвенција о оснивању Светске метеоролошке организације, специјализоване агенције Уједињених нација, која се бави истражива-њем, праћењем и прогнозирањем процеса и промена стања атмосфере, климе и вода. Светски дан вода, одлуком Генералне скупштине УН, почео je да се обележава 22. марта 1993. године. Ми смо, задњих година, ова два дана обележавали обједињено.

Светски метеоролошки дан и Светски дан вода ове године посвећени су обједињеним темама „Клима и вода”, а под слоганом „Бројимо сваку кап, свака кап је важна”. Обједињавање двају тема произилази из чињенице да су клима и воде неодвојиво повезани и да представљају срж глобалних циљева који се односе на одрживи развој, адаптацију на климатске услове и смањење ризика од елементарних непогода.

Вода је најдрагоценији ресурс 21. века, а више од 2 милијарде људи нема сигуран приступ чистој води. Смањење ризика од временских катастрофа и управљање водним ресурсима незамисливо је без података о клими и водама. Кључну улогу у томе имају националне метеоролошке и хидролошке службе. Сагласно томе, Републички хидрометеоролошки завод константно унапређује свој хидрометеоролошки систем за ране најаве и упозорења. Унапређење овог комплексног система обухвата: метеоролошки и хидролошки осматрачки систем, хидрометеоролошки телекомуникациони систем, систем за анализу, прогнозу, рану најаву и упозорења о појави непогода и катастрофа, систем мониторинга климе, најаве и упозорења на екстремне климатске варијације, систем мониторинга и ране најаве суше као и систем за анализу и мапирање ризика од метеоролошких и климатских елементарних непогода и израду Процене угрожености Републике Србије од екстремних временских појава. Обезбеђивањем метеоролошких и хидролошких осматрања и научних анализа, истраживањем и пружањем оперативних климатских услуга, РХМЗ помаже друштву у јачању отпорности и ефикаснијој адаптацији на климатска колебања и промене климе.

Желим да се захвалим припадницима метеоролошке и хидролошке делатности, као и припадницима служби у њиховој функцији, који и у овим ванредним и најтежим условима обезбеђују перманентно функционисање хидрометеоролошког система ране најаве и упозорења у циљу превентивне заштите живота људи и материјалних добара од екстремних временских, климатских и хидролошких појава и непогода, и обезбеђују податаке и информације значајне за ублажавање ризика последица временских елементарних непогода, за прилагођавање на измењене климатске услове и за обављање бројних делатности и свакодневних активности грађана.

Живели, до победе овог невидљивог глобалног непријатеља, уз жељу и уверење да ћемо ове дане радосно и свечано обележавати у будућим годинама.

Директор РХМЗ,

Проф. др Југослав Никoлић, дипл. мет.
Стални представник Републике Србије
у Светској метеоролошкој организацији

Директор РХМЗ, проф. др Југослав Николић, активно учествује у раду Савета Европског центра за средњорочне прогнозе времена ( ECMWF - European Centre for Medium - Range Weather Forecasts), као члан Савета и представник Републике Србије у ECMWF, а који се ове године одржава 27. и 28. јуна 2019 год. у Лисабону.

Држава Србија је од 2015. године пуноправни члан ECMWF-a, поред 22 најразвијеније државе Европе(Енглеске, Немачке, Француске, Италије, Швајцарске, Аустрије и других) и 12 придружених чланица.
Савет ће донети важне одлуке које дефинишу рад овог Центра у пружању метеоролошких услуга националним метеоролошким службама у будућем периоду, у условима пребацивања из Рединга (Енглеска) у Болоњу (Италија) рачунског центра где ће се успоставити веома моћан центар ове асоцијације са до сада најјачим суперкомпјутерским мрежама на свету, а све у функцији израчунавања метеоролошких продуката помоћу модела високе резолуције, у реалном времену. Држава Србија ће имати велике бенефите у коришћењу овог Центра.

Републички хидрометеоролошки завод, у овогодишњој, шеснаестој по реду националној Ноћи музеја, учествовао је са својом поставком под називом „Непрекидно праћење времена и вода – част и задовољство!“.

Више од 1000 посетилаца, који су те ноћи обишли поставку Републичког хидрометеоролошког завода ималo је прилику да се упозна са изузетно дугом традицијом метеорологије и хидрологије у Републици Србији, да види оригинални дневник осматрања Владимира Јакшића из 1848. године, документа и записе из XIX века, да истражи податке измерене на метеоролошким и хидролошким станицама у Србији, да се упозна са приземним и висинским мерењима основних метеоролошких величина у метеоролошком кругу испред Метеоролошке опсерваторије Београд (МОБ), као и да добије бројне друге информације на који начин се клима пратила кроз нашу историју, а и како се то чини данас.

О изложби најбоље говори презентација коју можете погледати (Nocmuzeja - RHMZ - 18.5.2019_cirilica.pps).

Проф. др Југослав Николић, директор Републичког хидрометеоролошког завода Србије и стални представник Републике Србије у Светској метеоролошкој организацији, председавао је отварањем заседања 17-те Неформалне конференције директора националних хидрометеоролошких служби Југоисточне Европе (ICSEED-17) и 4. заседања Савета Конзорцијума за оперативну прогнозу времена за Југоисточну Европу (SEECOP-4), одржаних од 08. до 10. октобра 2018. године у Охриду. Учествовали су представници националних хидрометеоролошких служби Србије, Словеније, Турске, Босне и Херцеговине (оба ентитета), Бугарске, Хрватске, Мађарске, Израела, Црне Горе, Македоније, Албаније и Украјине, као и представници међународних организација: Европског центра за средњорочне прогнозе времена (European Center for Medium-range Weather Forecasts – ECMWF), Европске мреже националних метеоролошких служби (Network of European National Meteorological Services – EUMETNET), Немачке организације за међународну сарадњу (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit – GIZ), Међународне комисије за слив Саве (International Sava River Basin Commission – ISRBC), Светске банке – (World Bank – WB, преко видео везе) и Светске метеоролошке организације (World Meteorological Organization – WMO).

Циљ заседања био је размена искустава и јачање регионалне сарадње кроз коришћење свих капацитета на нивоу региона ради што боље прогнозе, раних најава и упозорења метеоролошких и хидролошких појава од интереса за спасавање људских живота и материјалних добара. Метеоролошке и хидролошке непогоде не познају границе, па је овакав вид сарадње неопходан за благовремене и поуздане најаве и упозорења истих. Велики допринос регионалној сарадњи даје Конзорцијум за оперативну прогнозу времена за Југоисточну Европу (SEECOP) формиран на иницијативу Републике Србије.

Директор националне метеоролошке службе Израела је предложио, а консезусом је прихваћено, да се следећа конференција директора националних хидрометеоролошких служби Југоисточне Европе и заседање SEECOP Конзорцијума одржи у Израелу 2019. године.

Пре 130 година, на Крстовдан 27. септембра 1888. године, министар просвете и црквених дела, др Владан Ђорђевић, донео је Уредбу о оснивању јединствене мреже метеоролошких станица у Краљевини Србији. Из тог разлога се 27. септембар, дан када је основана државна метеоролошка служба у Србији, обележава као Дан Републичког хидрометеоролошког завода. Овај значајан датум у историји хидрометеоролошке службе, Завод је обележио дана 27. септембра 2018. године.

Српска академија наука и уметности, САНУ, уз подршку РХМЗ-а, организовала је 10-ог септембра 2018-те године научни скуп “НУМЕРИЧКО МОДЕЛИРАЊЕ ВРЕМЕНА И КЛИМЕ - Почеци, садашњост и визија будућности”. Скуп је организован преко Одбора за климатски систем Земље и дело Милутина Миланковића САНУ, чији је члан и директор РХМЗ-а, проф. др Југослав Николић. На скупу су учествовали угледни научници из више земаља света. Представници Завода су на овој Конференцији одржали две презентације посвећене улози аеросола на време и климу, као и на концепт који Завод примењује у интегрисаном систему модела за прогнозе, од краткорочних до климатских.

Републички хидрометеоролошки завод, у овогодишњој, петнаестој по реду, националној Ноћи музеја, учествовао је са својом поставком под називом „Сунчано, са пљусковима узбуђења“.

Ове године обележавамо сто седамдесет година од када је професор Лицеја, Владимир Јакшић, почео са свакодневним метеоролошим мерењима у Србији. Више од 1200 посетилаца, који су те ноћи обишли нашу поставку, ималo је прилику да се упозна оригиналним документима и копијама из XIX века, да истражи метеоролошке податке измерене на двадесет осам метеоролошких станица у Србији, да се упозна са приземним мерењима основних метеоролошких величина у метеоролошком кругу испред Метеоролошке опсерваторије Београд (МОБ) у Карађорђевом парку, као и са висинским мерењима метеоролошких параметара лансирањем метеоролошког балона са одговарајућим сондама у атмосферу.

О изложби најбоље говори презентација коју можете погледати/преузети (Ноћ музеја - РХМЗ - 19.5.2018_cirilica.pps).

Директор РХМЗ, проф. др Југослав Николић и Амбасадор САД у Републици Србији, Кајл Скат-Одговори на новинарска питања

Републички хидрометеоролошки завод ће бити домаћин Трећег састанака Савета Конзорцијума за оперативну прогнозу времена земаља Југоисточне Европе (SЕЕCOP, http://seecop.meteo.co.me/index.php), који ће се одржати 23. октобра 2017. године у Београду. У оквиру активности Конзорцијума, истовремено ће бити организована и радионица под називом „Практична обука за коришћење NMMB атмосферског модела за прогнозу времена у Југоисточној Европи“, у периоду од 23. до 27. октобра 2017. године, уз финансијску подршку Фонда за сарадњу Централно-европске иницијативе (CEI): http://www.cei.int/content/cooperation-activities. Циљ радионице, која ће садржати велики број практичних вежби, је да стручњаке из земаља Региона обучи за рад у систему NMMB модела чиме би се у релевантним институцијама земаља Југоисточне Европе омогућило његово увођење и оперативно коришћење.

Републички хидрометеоролошки завод је почетком јула ове године постао чланица Европске лабораторије за опасне олује (European Severe Storm Laboratory – ESSL) и потписао Споразум о партнерству за Европску базу података о временским непогодама.

Европска лабораторија за опасне олује (ESSL) је 2002. године почела са радом као неформална мрежа европских научника, да би 2006. године постала непрофитно регистровано удружење са седиштем у Веслингу, Немачка.

Сврха ESSL-а је унапређење метеорологије и сродних наука у области истраживања опасних олуја и екстремних временских прилика на европском нивоу; оперативно одржавање рада и проширење Европске базе података о опасним временским непогодама, као и подршка или организација европских конференција о опасним олујама.

Чланство РХМЗ-а у Европској лабораторији за опасне олује значи унапређење функционисања хидрометеоролошког система ране најаве, као и већа доступност обука и тренинга у области прогнозирања олујно-грмљавинских непогода. Поуздани подаци о опасним олујама који погађају територију Републике Србије су један од важнијих извора информација за прогностичке и дијагностичке потребе. Ови подаци помажу метеоролозима да анализирају екстремне временске догађаје, како би унапредили и повећали способност прогнозирања и благовременог издавања упозорења на опасне метеоролошке појаве, као што су појава града, олујног ветра, грмљавине и јаких пљускова. На тај начин ће хидрометеоролошки систем ране најаве и упозорења, као значајан део активности РХМЗ-а допринети смањењу штета и заштити људских живота. Информације о опасном времену у вези са олујно-грмљавинским непогодама су значајне за све секторе који зависе од времена као што су пољопривреда, ваздушни саобраћај, пловидба, друмски саобраћај, грађевинарство.

У претходном периоду РХМЗ је постао пуноправна чланица Европског центра за средњорочне прогнозе времена – ECMWF и Мреже националних метеоролошких служби Европске уније – EUMETNET, као и придружена чланица Европске организације за експлоатацију метеоролошких сателита – EUMETSAT, чиме је значајно унапредио свој рад, а учлањење у Европску лабораторију за опасне олује представља додатан допринос испуњењу стратешких циљева Завода као националне хидрометеоролошке службе Републике Србије.

Републички хидрометеоролошки завод, у овогодишњој, четрнаестој по реду, националној Ноћи музеја, учествовао је са својом поставком под називом „Све се на крају врти око времена - 70 година РХМЗ“. Више од 1200 посетилаца који су те ноћи обишли нашу поставку, ималo је прилику да се упозна са приземним мерењима основних метеоролошких величина у метеоролошком кругу испред Метеоролошке опсерваторије Београд (МОБ), односно Климатског центра Миланковић, у Карађорђевом парку, као и да у галеријском простору зграде МОБ виде изложбу о развоју метеоролошке и хидролошке делатности у Србији са бројним старим инструментима за метеоролошка и хидролошка мерења и вредним оригиналним рукописима и књигама.

О изложби најбоље говори презентација коју можете погледати/преузети ( Nocmuzeja - RHMZ - 20.5.2017_cirilica.pps).