Проф. др Југослав Николић, директор Републичког хидрометеоролошког завода Србије и стални представник Републике Србије у Светској метеоролошкој организацији, председавао је отварањем заседања 17-те Неформалне конференције директора националних хидрометеоролошких служби Југоисточне Европе (ICSEED-17) и 4. заседања Савета Конзорцијума за оперативну прогнозу времена за Југоисточну Европу (SEECOP-4), одржаних од 08. до 10. октобра 2018. године у Охриду. Учествовали су представници националних хидрометеоролошких служби Србије, Словеније, Турске, Босне и Херцеговине (оба ентитета), Бугарске, Хрватске, Мађарске, Израела, Црне Горе, Македоније, Албаније и Украјине, као и представници међународних организација: Европског центра за средњорочне прогнозе времена (European Center for Medium-range Weather Forecasts – ECMWF), Европске мреже националних метеоролошких служби (Network of European National Meteorological Services – EUMETNET), Немачке организације за међународну сарадњу (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit – GIZ), Међународне комисије за слив Саве (International Sava River Basin Commission – ISRBC), Светске банке – (World Bank – WB, преко видео везе) и Светске метеоролошке организације (World Meteorological Organization – WMO).

Циљ заседања био је размена искустава и јачање регионалне сарадње кроз коришћење свих капацитета на нивоу региона ради што боље прогнозе, раних најава и упозорења метеоролошких и хидролошких појава од интереса за спасавање људских живота и материјалних добара. Метеоролошке и хидролошке непогоде не познају границе, па је овакав вид сарадње неопходан за благовремене и поуздане најаве и упозорења истих. Велики допринос регионалној сарадњи даје Конзорцијум за оперативну прогнозу времена за Југоисточну Европу (SEECOP) формиран на иницијативу Републике Србије.

Директор националне метеоролошке службе Израела је предложио, а консезусом је прихваћено, да се следећа конференција директора националних хидрометеоролошких служби Југоисточне Европе и заседање SEECOP Конзорцијума одржи у Израелу 2019. године.

Пре 130 година, на Крстовдан 27. септембра 1888. године, министар просвете и црквених дела, др Владан Ђорђевић, донео је Уредбу о оснивању јединствене мреже метеоролошких станица у Краљевини Србији. Из тог разлога се 27. септембар, дан када је основана државна метеоролошка служба у Србији, обележава као Дан Републичког хидрометеоролошког завода. Овај значајан датум у историји хидрометеоролошке службе, Завод је обележио дана 27. септембра 2018. године.

Српска академија наука и уметности, САНУ, уз подршку РХМЗ-а, организовала је 10-ог септембра 2018-те године научни скуп “НУМЕРИЧКО МОДЕЛИРАЊЕ ВРЕМЕНА И КЛИМЕ - Почеци, садашњост и визија будућности”. Скуп је организован преко Одбора за климатски систем Земље и дело Милутина Миланковића САНУ, чији је члан и директор РХМЗ-а, проф. др Југослав Николић. На скупу су учествовали угледни научници из више земаља света. Представници Завода су на овој Конференцији одржали две презентације посвећене улози аеросола на време и климу, као и на концепт који Завод примењује у интегрисаном систему модела за прогнозе, од краткорочних до климатских.

Републички хидрометеоролошки завод, у овогодишњој, петнаестој по реду, националној Ноћи музеја, учествовао је са својом поставком под називом „Сунчано, са пљусковима узбуђења“.

Ове године обележавамо сто седамдесет година од када је професор Лицеја, Владимир Јакшић, почео са свакодневним метеоролошим мерењима у Србији. Више од 1200 посетилаца, који су те ноћи обишли нашу поставку, ималo је прилику да се упозна оригиналним документима и копијама из XIX века, да истражи метеоролошке податке измерене на двадесет осам метеоролошких станица у Србији, да се упозна са приземним мерењима основних метеоролошких величина у метеоролошком кругу испред Метеоролошке опсерваторије Београд (МОБ) у Карађорђевом парку, као и са висинским мерењима метеоролошких параметара лансирањем метеоролошког балона са одговарајућим сондама у атмосферу.

О изложби најбоље говори презентација коју можете погледати/преузети (Ноћ музеја - РХМЗ - 19.5.2018_cirilica.pps).

Директор РХМЗ, проф. др Југослав Николић и Амбасадор САД у Републици Србији, Кајл Скат-Одговори на новинарска питања

Републички хидрометеоролошки завод ће бити домаћин Трећег састанака Савета Конзорцијума за оперативну прогнозу времена земаља Југоисточне Европе (SЕЕCOP, http://seecop.meteo.co.me/index.php), који ће се одржати 23. октобра 2017. године у Београду. У оквиру активности Конзорцијума, истовремено ће бити организована и радионица под називом „Практична обука за коришћење NMMB атмосферског модела за прогнозу времена у Југоисточној Европи“, у периоду од 23. до 27. октобра 2017. године, уз финансијску подршку Фонда за сарадњу Централно-европске иницијативе (CEI): http://www.cei.int/content/cooperation-activities. Циљ радионице, која ће садржати велики број практичних вежби, је да стручњаке из земаља Региона обучи за рад у систему NMMB модела чиме би се у релевантним институцијама земаља Југоисточне Европе омогућило његово увођење и оперативно коришћење.

Републички хидрометеоролошки завод је почетком јула ове године постао чланица Европске лабораторије за опасне олује (European Severe Storm Laboratory – ESSL) и потписао Споразум о партнерству за Европску базу података о временским непогодама.

Европска лабораторија за опасне олује (ESSL) је 2002. године почела са радом као неформална мрежа европских научника, да би 2006. године постала непрофитно регистровано удружење са седиштем у Веслингу, Немачка.

Сврха ESSL-а је унапређење метеорологије и сродних наука у области истраживања опасних олуја и екстремних временских прилика на европском нивоу; оперативно одржавање рада и проширење Европске базе података о опасним временским непогодама, као и подршка или организација европских конференција о опасним олујама.

Чланство РХМЗ-а у Европској лабораторији за опасне олује значи унапређење функционисања хидрометеоролошког система ране најаве, као и већа доступност обука и тренинга у области прогнозирања олујно-грмљавинских непогода. Поуздани подаци о опасним олујама који погађају територију Републике Србије су један од важнијих извора информација за прогностичке и дијагностичке потребе. Ови подаци помажу метеоролозима да анализирају екстремне временске догађаје, како би унапредили и повећали способност прогнозирања и благовременог издавања упозорења на опасне метеоролошке појаве, као што су појава града, олујног ветра, грмљавине и јаких пљускова. На тај начин ће хидрометеоролошки систем ране најаве и упозорења, као значајан део активности РХМЗ-а допринети смањењу штета и заштити људских живота. Информације о опасном времену у вези са олујно-грмљавинским непогодама су значајне за све секторе који зависе од времена као што су пољопривреда, ваздушни саобраћај, пловидба, друмски саобраћај, грађевинарство.

У претходном периоду РХМЗ је постао пуноправна чланица Европског центра за средњорочне прогнозе времена – ECMWF и Мреже националних метеоролошких служби Европске уније – EUMETNET, као и придружена чланица Европске организације за експлоатацију метеоролошких сателита – EUMETSAT, чиме је значајно унапредио свој рад, а учлањење у Европску лабораторију за опасне олује представља додатан допринос испуњењу стратешких циљева Завода као националне хидрометеоролошке службе Републике Србије.

Републички хидрометеоролошки завод, у овогодишњој, четрнаестој по реду, националној Ноћи музеја, учествовао је са својом поставком под називом „Све се на крају врти око времена - 70 година РХМЗ“. Више од 1200 посетилаца који су те ноћи обишли нашу поставку, ималo је прилику да се упозна са приземним мерењима основних метеоролошких величина у метеоролошком кругу испред Метеоролошке опсерваторије Београд (МОБ), односно Климатског центра Миланковић, у Карађорђевом парку, као и да у галеријском простору зграде МОБ виде изложбу о развоју метеоролошке и хидролошке делатности у Србији са бројним старим инструментима за метеоролошка и хидролошка мерења и вредним оригиналним рукописима и књигама.

О изложби најбоље говори презентација коју можете погледати/преузети ( Nocmuzeja - RHMZ - 20.5.2017_cirilica.pps).