ДИРЕКТОР РЕПУБЛИЧКОГ ХИДРОМЕТЕОРОЛОШКОГ ЗАВОДА

Стални представник Републике Србије у Светској метеоролошкој организацији

Проф. др Југослав Николић, дипл. мет.

Проф. др Југослав Николић високо образовање стекао је из научне области физичке науке – студијски програм Метеорологија, на некадашњем Природно-математичком – садашњем Физичком факултету Универзитета у Београду. Академски назив магистра наука и научни степен доктора наука стекао је, уз рад у струци, на Универзитету у Београду, Катедра за хидрогеологију РГФ. Професор Николић има стечено наставно звање "редовни професор" и научно звање "виши научни сарадник". Поседује вишегодишње радно искуство на високостручним пословима у Републичком хидрометеоролошком заводу (РХМЗ) и постигнуте резултате у проучавању, интегралном сагледавању и обједињеном решавању проблема фундаменталних са аспекта метеорологије - физике атмосфере, заштите животне средине, примена у енергетици, водопривреди и пољопривреди. Кроз стручне и научне радове, пројекте и монографије дао је оригиналне стручне и научне доприносе и утицао на развој науке, научне мисли и развој струке. Научно ангажовање професора Николића односи се на Српску академију наука и уметности (САНУ) и повремена предавања на докторским студијама одговарајућих Факултета. Члан је научног већа Географског института "Јован Цвијић" САНУ и именован је, по Одлуци Извршног одбора САНУ, за члана Међуодељенског одбора за динамику климатског система Земље и дело Милутина Миланковића. Добитник је награде Привредне коморе Београда за најбољи научни рад од посебног значаја за примене у привреди и струци.

Проф. др Југослав Николић је стални представник Републике Србије у Светској метеоролошкој организацији (WMO), Европској организацији за експлоатацију метеоролошких сателита (EUMETSAT) и Европском центру за средњорочну прогнозу времена (ECMWF). Непосредно се ангажовао да Република Србија постане пуноправни члан ECMWF-а од 01. јануара 2015. године и улаже напоре да РХМЗ има активан статус и у другим међународним асоцијацијама.

Област професионалног интереса професора Николића односи се на геонауке – метеорологију, хидрологију, хидрогеологију и примене у заштити животне средине, енергетици (обновљиви извори енергије), агрометеорологији, изучавању климе (климатски ресурси и климатске промене), вештачком утицају на време (одбрана од града, управљање сушним епизодама – стимулација падавина) и комплексном истраживању и изради нумеричког модела евапотранспирације од стратешког значаја за бројне практичне примене: у водопривреди (анализа водног биланса, планирање и контрола водних ресурса, наводњавање/одводњавање терена, пројектовање хидрограђевинских радова и објеката, изградња заштитних објеката од поплава, израда водопривредних основа сливних подручја, израда хидролошких прогноза и сл.), у заштити животне средине, у пољопривреди (пројекти из области мелиорација), у планирању у електропривреди, путној привреди, агрометеорологији и другим привредним гранама, у изради прогноза времена, изради климатолошких студија и другим бројним применама у метеоролошкој, хидролошкој, хидрогеолошкој и пољопривредној пракси, као и заштити животне средине.

Решењем Владе Републике Србије постављен је на положај директора РХМЗ-а по конкурсу за попуњавање овог положаја. Одлукама Владе именован је за члана Републичког штаба за ванредне ситуације, члана Националног савета за климатске промене, члана Савета националне инфраструктуре геопросторних података и представника РХМЗ-а у Преговарачкој групи за животну средину - ПГ 27.

У својој вишегодишњој пракси радио је, поред осталог, као синоптичар у прогнози времена РХМЗ-а, синоптичар у ваздухопловству, руководилац Радарских центара РХМЗ-а, руководилац Сектора за метеорологију РХМЗ-а, руководилац службе за аеролошка мерења РХМЗ-а, као и на радном месту за стратегије, програме и пројекте из области метеорологије и климатских промена – Сектор за развој, програме и пројекте Европске Уније. У свом научном раду, кроз интердисциплинарни приступ, дао је бројне практичне доприносе. Допринос одрживом развоју дао је кроз израду стратегије просторног развоја Републике Србије 2009 - 2013 - 2020 у делу утицаја атмосферских природних непогода.

Међу првима је учествовао у истраживању активности природних радиоактивних гасова радона и торона одговарајућим пасивним дискриминативним нуклеарним траг детекторима у ваздушном стубу у земљишту. Повезивање геолошких и хидро-метеоролошких/климатолошких карактеристика појединих области са интензитетом природне радиоактивности у њима представља оригиналан научни допринос за израду одговарајућих мапа ризика. Осим наведеног, дао је значајан допринос анализи временских стања, истраживању озона, одређивању глобалног зрачења, као и доприносе из области хидрологије/хидрохемије. Међу научним радовима, поред осталог, професор Николић је објавио три научне монографије и више радова у међународним часописима са SCI листе (Science Citation Index листа), као и зборницима међународних конференција. Аутор је двеју истакнутих монографија националног и ширег значаја, које је објавио Институт САНУ "Јован Цвијић", чију промоцију је организовала Српска академија наука и уметности 05. фебруара 2011. године, а којој су присуствовали бројни академици, представници факултета, научних института и Републичког хидрометеоролошког завода. У скоријем периоду објавио је 12 радова из категорије М20 (радови објављени у међународним, истакнутим међународним и врхунским међународним часописима), 6 радова из категорије М51 (радови објављени у водећим часописима националног значаја) и преко 40 радова из категорије М33 (сопштења са међународних скупова штампана у целини).

Резултати научног и стручног рада, поред осталог, нашли су практичне примене у усаглашавању праћења карактеристика атмосфере, хидросфере и литосфере, кроз усаглашено организовање метеоролошког, хидролошког и хидрогеолошког мониторинга у РХМЗ-у, а што такође представља значајан допринос струци.

Проф. др Југослав Николић руководио је, или учествовао у изради, бројних научних пројеката. Члан је Уређивачког одбора научног часописа "Зборник радова" Института „Јован Цвијић“ САНУ. Релевантно искуство, научна и наставна активност, праћење светских истраживачких процеса, чланствo у угледним стручним и научним асоцијацијама, дају му компетентност у струци и науци и потврђују његов статус креативног стручњака од ауторитета, који је својим досадашњим радом битно унапредио конвенционалне стручне и научне моделе.