Poštovane koleginice i kolege,

Danas, 27. septembra, radno obeležavamo 136. godina od osnivanja državne meteorološke službe u Srbiji, kada je doneta Uredba o osnivanju jedinstvene mreže meteoroloških stanica u Kraljevini Srbiji. Ovim putem čestitam vam Dan Republičkog hidrometeorološkog zavoda, sa željom da nastavite odgovorno i posvećeno da negujete dugogodišnju uspešnu tradiciju hidrometeorološke službe na ovim prostorima i da u nastupajućem periodu ostvarimo još bolje rezultate u našoj struci i nauci, od posebnog značaja za državu i sve njene građane.

S poštovanjem,

Direktor,
Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met.

Poštovane koleginice i kolege,

Čestitam vam Svetski meteorološki dan ustanovljen 23. marta 1950. godine, stupanjem na snagu Konvencije o osnivanju Svetske meteorološke organizacije, specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, koja se bavi istraživanjem, praćenjem i prognoziranjem procesa i promena stanja atmosfere, klime i voda. Takođe vam čestitam i Svetski dan voda, koji je odlukom Generalne skupštine UN ustanovljen 22. marta 1993. godine.

Obeležavanje ovih značajnih datuma uvek je prilika da se obradi neka tema koju kandiduje Svetska meteorološka organizacija, a koja ima veliki značaj za svaku državu. Ove godine Svetski meteorološki dan obeležava se pod sloganom „Na prvoj liniji klimatskih akcija”, dok je Svetski dan voda posvećen temi „Voda u službi mira”.

Poslednjih decenija prisutne su rastuće temperature na planeti Zemlji, a koje su pratili ekstremni događaji – toplotni talasi, poplave, suše, šumski požari i tropski cikloni itd. Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, 2023. godina je bila najtoplija godina u istoriji. Ovo se pripisuje uticajima delom antropogenih faktora, ali i prirodnog fenomena El Ninjo koji označava pojavu povišene temperature površinskih voda u istočnom i centralnom Pacifiku. Vreme i klima, klimatske fluktuacije i klimatske promene svakako utiču na našu bezebednost, na životnu sredinu, ekonomiju i druge sfere društva i zahtevaju napore za upravljanjem potencijalnim uticajima i rizicima, kao i bolje razumevanje uticaja na određene privredne i društvene sektore, sada i u budućnosti. Efikasan odgovor na klimatske izazove uključuje uspešnu primenu mera prilagođavanja i ublažavanja. Meteorologija kao struka i kao nauka svakako je u prvim redovima delovanja na klimatske izazove kroz doprinos jačanju otpornosti društva i efikasnijoj adaptaciji na uticaj postojećih klimatskih uslova i potencijalnih klimatskih promena.

Vremenski i klimatski izazovi postali poslednjih decenija veoma vidljivi i u našoj zemlji i regionu. Od 2000. godine Republika Srbija se suočila sa nekoliko značajnih ekstremnih klimatskih i vremenskih epizoda koje su prouzrokovale značajne materijalne i finansijske gubitke, kao i gubitke ljudskih života. Procene su da ukupna minimalna suma materijalnih šteta izazvanih ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima, u periodu 2000 – 2020. godina, iznosi 6,8 milijardi evra. Više od 70% šteta nastale su usled suša i visokih temperatura izazvanih klimatskim fluktuacijama i ekstremnim vremenskim događajima. Drugi glavni uzrok značajnih gubitaka bile su poplave.

Sve pomenuto ukazuje na neophodnost prilagođavanja društva na klimatske uslove što podrazumeva sprovođenje mera koje će obezbediti smanjenu ranjivost ljudi, infrastrukture, privrede i životne sredine na klimatske fluktuacije i promene, uključujući i očuvanje prirodnih resursa. U tom cilju, Vlada Republike Srbije je 25. decembra 2023. godine usvojila „Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine sa akcionim planom za period od 2024. do 2026. godine”. Program obezbeđuje sprovođenje mera prilagođavanja na „pametan” i „sistematski” način, odnosno koristi postojeća znanja i obezbeđuje buduće implementacije naučno zasnovanih rešenja, kao i prilagođavanje politika i metodologija radi održivog budućeg planiranja. Republički hidrometeorološki zavod, kao jedan od učesnika u izradi ovog Programa, prepoznat je kao ključni igrač u obezbeđivanju potrebnih kapaciteta za ostvarivanje povećanih potreba za pravovremenim informisanjem o klimatskim i vremenskim uslovima. U tu svrhu, predviđeno je osnaživanje Zavoda kroz unapređenje kompleksnog sistema ranih najava i upozorenja koji obuhvata: meteorološki i hidrološki osmatrački sistem, hidrometeorološki telekomunikacioni sistem, sistem za analizu, prognozu, ranu najavu i upozorenja o pojavi nepogoda i katastrofa, sistem monitoringa klime, najave i upozorenja na ekstremne klimatske događaje, sistem monitoringa i rane najave suše.

Kada je voda u pitanju, ovogodišnji Svetski dan voda posvećen je ujedinjenju oko voda u službi mira. Kao najdragoceniji resurs, pored svoje osnovne vitalne funkcije za održavanje života, voda može da bude u službi mira. Kada je nema dovoljno, ili je zagađena, kada joj ljudi imaju nejednak pristup, ili, čak, nemaju pristup, tenzije među zemljama mogu da porastu. Oko 2,2 milijarde ljudi živi bez pijaće vode, što ima razorne posledice po njihove živote i šire društvo, a više od 3 milijarde ljudi širom sveta zavisi od prekograničnih voda. Saradnja u oblasti prekograničnih voda je od suštinskog značaja za mir i prosperitet. Hidrometeorološke službe su te koje obezbeđuju tu saradnju kroz stalno praćenje svih varijacija hidrološkog ciklusa kroz svoje osmatračke i analitičke sisteme, razmenom podataka, informacija i prognoza.

Pred nama je, dakle, zadatak da u narednom periodu ispunimo planirano i damo svoj doprinos jačanju otpornosti društva i efikasnijoj adaptaciji na na sve klimatske izazove.

U to ime želeo bih da se zahvalim svojim saradnicima na dosadašnjoj i budućoj posvećenosti ovom važnom zadatku. Na kraju bih citirao gospođu Seleste Saulo, novoizabranog generalnog sekretara Svetske meteorološke organizacije, koja je u svom obraćanju povodom Svetskog meteorološkog dana istakla da „Naša uloga kao stručnjaka posvećenih dobrobiti planete nikad nije bila važnija. Životi budućih generacija su u našim rukama. Naši napori danas će obezbediti sigurniji i zdraviji svet za buduće generacije - svet u kome deca napreduju u skladu sa prirodom”

Direktor
Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met.

Poštovane koleginice i kolege,

Ovim putem, povodom Dana našeg Zavoda, želim da nastavite odgovorno i posvećeno da negujete dugogodišnju uspešnu tradiciju hidrometeorološke službe na ovim prostorima i da u nastupajućem periodu ostvarimo još bolje rezultate u našoj struci i nauci od posebnog značaja za državu i sve njene građane.

Podsećam vas da je pre 135 godina, na Krstovdan 1888. godine, tadašnji ministar prosvete i crkvenih dela dr Vladan Đorđević doneo Uredbu o osnivanju jedinstvene mreže meteoroloških stanica u Kraljevini Srbiji, kojima su rukovodili nastavnici fizičkih nauka ondašnje gimnazije, ili realke. Iz tog razloga ovaj dan, kada je osnovana i uređena državna meteorološka služba u Kraljevini Srbiji, proglašen je kao Dan Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Zbog tragičnih događaja na KiM ove godine neće biti svečanog obeležavanja.

S poštovanjem,

Direktor,
Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met.

Poštovane koleginice i kolege,

Čestitam vam Svetski meteorološki dan i Svetski dan voda!

Vazdušne mase, koje određuju karakter vremena, ne poznaju nacionalne granice pa nije čudo što je međunarodna saradnja u oblasti meteorologije od suštinskog značaja. Prva međunarodna saradnja počela je da se razvija baš u oblasti meteorologije, počev od prvog međunarodnog kongresa meteorologa održanog u Beču 1873. godine, kada je formirana Međunarodna meteorološka organizacija pre formiranja UN, a koja je koordinirala međunarodnom saradnjom. Svetski meteorološki dan ustanovljen je 23. marta 1950. godine, stupanjem na snagu Konvencije o osnivanju Svetske meteorološke organizacije, koja 1951. godine prerasta u specijalizovanu agenciju Organizacije ujedinjenih nacija za meteorologiju i srodne geofizičke nauke.

Ove godine obeležavamo 150 godina od osnivanja prve Međunarodne meteorološke organizacije (IMO) koja je preteča današnje Svetske meteorološke organizacije (SMO), a Svetski meteorološki dan je posvećen temi: “Budućnost vremena, klime i voda iz perspektive različitih generacija”. Ovaj dan je prilika da se podsetimo prošlih dostignuća, tekućeg napretka i budućih potencijala Svetske meteorološke organizacije, meteorologije kao naučne discipline i Nacionalnih hidrometeoroloških službi koje su okosnica ovog sistema.

Osnovna ideja osnivanja Međunarodne meteorološke organizacije (IMO) je bila da se formira mreža stanica na kojima bi se vršila meteorološka merenja i osmatranja standardizovanim metodama, koje bi omogućile slobodnu razmenu osmotrenih podataka neophodnih za izradu prognoze vremena. Princip slobodne i efikasne razmene podataka, od početka je bio i do danas ostao, jedna od osnovnih funkcija SMO. Istorija nam govori o kontinuitetu tehnološkog napretka razmene podataka, počevši od telegrafa krajem 19. veka, do superkompjutera i satelitskih osmatranja danas.

Imajući u vidu promene koje se dešavaju u okviru klimatskog sistema tokom poslednjih 150 godina, sprovođenje mnogih aktivnosti za dobrobit društava predstavlja sve veći izazov. Danas je prosečna globalna temperatura viša za 1°C u odnosu na 150 godina pre, sa brojnim posledicama koje se odnose na ekstremnije pojave u atmosferi.

Zbog značaja voda, kao najdragocenijeg resursa dvadeset prvog veka, ovogodišnji Svetski dan voda obeležava se pod sloganom “Budite deo promena”. Dan je posvećen ubrzanju društvenih promena u cilju rešavanja kriza sa vodom. Bolje praćenje i upravljanje vodama je omogućeno slobodnom razmenom hidroloških podataka preko Globalnog informacionog sistema o vodama, Svetske meteorološke organizacije.

Jubilej koji ove godine obeležava SMO je povod da se osvrnemo i na neke domaće značajne datume. Sa ponosom možemo reći da meteorološka delatnost na teritoriji Srbije ima tradiciju dužu od 150 godina. Smatra se da je meteorološka delatnost u Srbiji započeta 1. januara 1848. godine kada je Vladimir Jakšić (1824-1892), profesor na Beogradskom univerzitetu (tadašnjoj Velikoj školi) i na Liceju, uveo prva meteorološka osmatranja u Beogradu. Ove godine obeležavamo 175 godina od početka prvih sistematskih meteoroloških merenja, 135 godina od osnivanja prve državne meteorološke službe i osnivanja jedinstvene mreže meteoroloških stanica u Srbiji.

Sa ponosom ističemo i doprinos RHMZ-a ukupnoj regionalnoj saradnji. Zavod je pokrenuo inicijativu za unapređenje regionalne saradnje u oblasti numeričke prognoze vremena i numeričkog modeliranja u Jugoistočnoj Evropi. Formiran je Konzorcijum zemalja korisnica numeričkog modela za prognozu vremena. Zemljama članicama ponudili smo numerički model čiji je autor profesor Janjić, dobitnik prestižne IMO nagrade Svetske meteorološke organizacije, koji je nekada radio u Zavodu, a kasnije u američkom Nacionalnom centru za prognozu životne sredine (NCEP). U okviru Zavoda je i Klimatski centar, koji vrši ulogu nacionalnog centra za klimu, ali i podregionalnog centra za klimatske promene za jugoistočnu Evropu.

Našim inicijativama otvorili smo nove mogućnosti za jačanje regionalne naučne i tehničke saradnje u oblasti meteorologije, hidrologije i klime, naročito u pogledu transfera tehnologija, znanja i iskustva sa ciljem bržeg tehničkog, tehnološkog i kadrovskog prosperiteta Nacionalnih hidrometeoroloških službi zemalja Jugoistočne Evrope. Kao zemlja sa dugom meteorološkom tradicijom i jedan od osnivača Svetske meteorološke organizacije, svesni smo odgovornosti da sačuvamo bogato nasleđe države u ovoj oblasti i da kroz implementaciju najnovijih naučnih i tehnoloških dostignuća doprinesemo boljem i prosperitetnijem životu sadašnjim i budućim generacijama. Mi tu svoju ulogu ispunjavamo kroz liderstvo u struci i saradnju u regionu, postepeno jačajući svoju ulogu u Evropi i svetu.

Na kraju bih želeo da povodom Svetskog meteorološkog dana i Svetskog dana voda, uputim čestitke svim pripadnicima meteorološke i hidrološke delatnosti koji sistematskim meteorološkim i hidrološkim osmatranjima obezbeđuju podatke trajne vrednosti – nacionalno blago, od neprocenjivog značaja za ublažavanje posledica od prirodnih katastrofa.

Direktor                     

Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met. 
Stalni predstavnik Republike Srbije 
u Svetskoj meteorološkoj organizaciji.

Ambasador Argentine u Beogradu, gospodin Osvaldo Narsis Marsika, u poseti RHMZ-u
Na molbu Ambasade Argentine u Beogradu, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda, prof. dr Jugoslav Nikolić, primio je ambasadora Argentine u Beogradu, Nj. E. Osvalda Narsis Marsika dana 09. februara 2023. godine, sa kojim je održan sastanak. Tema sastanka bila je moguća saradnja nacionalnih meteoroloških službi Argentine i Srbije kroz odgovarajuće projekte, u kontekstu budućih događaja vezanih za Svetsku meteorološku organizaciju (SMO) u kojojoj se, na kongresu SMO u Ženevi u maju 2023. godine, bira novi generalni sekretar. Gospodin Osvaldo obavestio je direktora RHMZ, kao stalnog predstavnika Republike Srbije u SMO, da je Vlada Argentine nominovala svog kandidata, direktorku nacionalne meteorološke službe Argentine gospođu Andrea Celeste Saulo, za mesto generalnog sekretara SMO, za period 2024 -2027. godina, istakavši njene reference koje je kvalifikuju za respektabilnog kandidata.

Poštovane koleginice i kolege, zaposleni i angažovani u RHMZ-u,

Pre 134 godine, na Krstovdan, 27. septembra 1888. godine, ministar prosvete i crkvenih dela dr Vladan Đorđević doneo je Uredbu o osnivanju jedinstvene mreže meteoroloških stanica u Kraljevini Srbiji, čime je osnovana državna meteorološka služba u Srbiji. Iz tog razloga, 27. septembar se obeležava kao Dan Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Ovakvi datumi predstavljaju priliku da se osvrnemo na uspehe, dostignuća i izazove u proteklom jednogodišnjem periodu. Ove godine, pored aktuelne situacije sa korona virusom, suočavamo se i sa preporučenim merama štednje i energetskom krizom, kao i značajnim smanjenjem broja zaposlenih usled prirodnog odliva jednog broja zaposlenih. Suočeni sa ovim izazovima, uložili smo, i ulažemo, dodatne napore u cilju realizacije Programa meteoroloških i hidroloških poslova od interesa za Republiku Srbiju, kao i Programa protivgradne zaštite.

U protekloj godini obezbeđeno je operativno, 24-časovno funkcionisanje hidrometeorološkog sistema rane najave i upozorenja o pojavi meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda, koji predstavlja integralni deo nacionalnog sistema zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Neprekidno je praćena meteorološka i hidrološka situacija i analizirani podaci meteoroloških merenja i osmatranja (prizemni, visinski, radarski i satelitski), kao i hidrološki podaci sa domaćih i inostranih meteoroloških i hidroloških mernih stanica. Prognoze vremena, upozorenja i rane najave na opasne i vanredne meteorološke pojave, kao i hidrološke prognoze i upozorenja izrađivane su redovno na osnovu obavljenih analiza i produkata numeričkih modela atmosfere i hidroloških modela čiji je svakodnevan operativan rad takođe ostvaren. Izrađivane su i meteorološke analize i prognoze za potrebe vazduhoplovstva u formi biltena i karata značajnog vremena. Izdavanje mesečne i sezonske prognoze vremena se takođe odvijalo po planu. U periodu od 15. aprila svakodnevno su izrađivane specijalne prognoze vremena za potrebe sistema odbrane od grada i bilteni o meteorološkim uslovima za pojavu šumskih požara. Svakodnevno su izrađivane specijalne hidrološke prognoze za reku Savu za potrebe izrade mosta kod Sremske Rače, za reke Zapadnu i Južnu Moravu zbog radova na koridoru Preljina-Pojate i za reku Dunav za Marinu u Apatinu, kao i specijalne hidrološke prognoze za potrebe plovidbe na Dunavu i Savi. Tokom prve polovine juna, usled kratkotrajnog talasa velikih voda na bujičnim vodotokovima duž slivova reka zapadne, jugozapadne, centralne i jugoistočne Srbije, izdata su blagovremena upozorenja na moguće bujične poplave lokalnog karaktera. Od jula meseca direktor zavoda formira svkodnevno i dostavlja nadležnima sažetu, vanrednu, jutarnju informaciju o meteorološkim i hidrološkim uslovima za potrebe analiza iz oblasti energetike.

U okviru meteorološkog i hidrološkog osmatračkog sistema, koji je osnovna komponenta hidrometeorološkog sistema rane najave i upozorenja, realizovani su godišnji programi sistematskih meteoroloških i hidroloških merenja i osmatranja i obezbeđen permanentan 24-časovni rad državnih mreža meteoroloških i hidroloških stanica na teritoriji Republike Srbije u nadležnosti RHMZ-a. Pored uspešnog obezbeđivanja funkcionisanja meteorološkog osmatračkog sistema, krajem prošle godine urađena je rekonstrukcija objekata GMS Banatski Karlovac, Sremska Mitrovica i Sjenica, čime su omogućeni bolji uslovi za rad osmatrača na ovim objektima. Takođe je uspostavljena saradnja sa Direktoratom za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije, kroz koju je Direktoratu omogućeno postavljanje automatskih mernih uređaja za merenje radioaktivnost na 20 lokacija Meteorološkog osmatračkog sistema RHMZ-a. Završetkom projekta "Rana najava na području grada Užice", u kojem su učestvovali predstavnici Meteorološkog osmatračkog sistema. instalirana je jedna automatska stanica na RC Užice, 3 klimatološke i 3 padavinske stanice i podaci sa navedenih stanicu su dostupni RHMZ-u.

Uspešno je izvršena reakreditacija Meteorološke laboratorije po standardu SRPS ISO/IEC 17025-2017 do 2025. god. Realizovano je međulaboratorijsko poređenje iz oblasti termometrije, barometrije i higrometrije sa Regionalnim centrom za instrumente Svetske meteorološke organizacije u Ljubljani, kao i poređenje u oblasti anemometrije i protoka vazduha sa referentnom laboratorijom u Vatvilu u Švajcarskoj.

U okviru hidrometeorološkog telekomunikacionog sistema omogućen je redovan prijem, nacionalna i međunarodna razmena, arhiviranje meteoroloških i hidroloških podataka i produkata. Obezbeđeno je održavanje i poboljšanje telekomunikacione mreže, neprekidan rad mrežnih servisa RHMZ-a i redovno ažuriranje i unapređenje operativnih procedura za prijem, kontrolu i distribuciju podataka i produkata. Od tehničko-tehnoloških unapređenja u oblasti telekomunikacionog sistema mogu se istaći: uspostavljanje konekcije preko optičkih linija sa korisnicima u Kontroli letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) i Vojsci Srbije; izmena u prosleđivanju nacionalnih vazduhoplovnih biltena; prelazak na operativni prijem satelitskih slika preko izmenjenih kanala Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita (EUMETSAT); promena sigurnosnih podešavanja za prijem podataka iz Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena (ECMWF) - centra u Bolonji; unapređenje softvera za virtuelnu infrastrukturu VMware; unapređenje načina komunikacije i redovne kontrole radarskih centara RHMZ; automatizacija bezbednosne promene sertifikata za mejl klijente RHMZ; kao i uvođenje obrade izveštaja i WEB prezentacije podataka sa dodatnih automatskih meteoroloških stanica (AMS).

U posmatranom periodu izvršavane su obaveze po osnovu aktivnog učešću u radu Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR), Međunarodne komisije za sliv reke Save (ISRBC) i Evropskog sistema za upozoravanje na poplave (EFAS). Takođe, nastavljen je rad na izradi Hidrološkog informacionog sistema za reku Dunav (Danube HIS). U oblasti razvojno-istraživačkih aktivnosti i tehničkih unapređenja najznačajnije aktivnosti odnosile su se na: definisanje, pripremu i ostvarenje operativne dostupnosti podataka Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena za potrebe uvođenje sistema za podršku odlučivanju u radiološkim vanrednim situacijama, u saradnji sa Direktoratom za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM); obezbeđenje operativne pripreme i transfera produkata ECMWF za potrebe Kontrole letenja Srbije i Crne Gore, kao i pristupa interaktivnom portalu ecCharts; instalaciju programskog grafičkog paketa DIANA i pripremu njegove operativne primene u prognozi vremena pri izboru atmosferskog modela i podataka meteoroloških osmatranja, kao i za interaktivno grafičko predstavljanje atmosferskih frontova i pojava u atmosferi; uspostavljanje standardizovane međunarodne platforme za razmenu hidroloških i meteoroloških podataka, kao izvora podataka za Hidrološki informacioni sistem za sliv reke Dunav (DanubeHIS), što ima kao rezultat veću dostupnost podataka i informacija koje su potrebne za upravljanje rizikom od poplava, upravljanje vodnim resursima i implementaciju naučnih projekata iz oblasti hidrologije; migraciju svih operativnih procedura za razmenu podataka i produkata sa FTP protokola na SFTP (protokol sigurnog prenosa datoteka); itd.

Od razvojnih aktivnosti u oblasti numeričke prognoze vremena uspostavljeno je redovno dostavljanje prognoza ECMWF za potrebe javnog preduzeća Putevi Srbije. U okviru ove saradnje, planirano je i da se podaci iz osmatračkog sistema Puteva Srbije uključe u rad službe prognoze vremena RHMZ-a. Instalirana je i nova verzija MetView grafičkog paketa sa Python osnovom, prerađeni su svi postojeći makroi za izradu prikaza prognoze ECMWF-a, od kratkoročne do sezonske prognoze. Uvedene su u operativno korišćenje ansambl prognoze vremena za određene lokacije u Srbiji. Za potrebe prognoze konvekcije u atmosferi, pripremljeno je više indeksa nestabilnosti (CAPE, CIN, KX) kao i prognostički emagrami za 72 sata unapred. Prethodno navedeni produkti dostupni su na novoformiranoj internoj WEB stranici.

Realizovan je program hidroloških osmatranja i merenja u skladu sa Uredbom o utvrđivanju godišnjeg programa monitoringa statusa voda i Programom međudržavne vodoprivredne saradnje. Obavljeni su i poslovi prikupljanja, unosa, kontrole, obrade arhiviranja i publikovanja hidroloških podataka. Pripremljeni su podaci i informacije za publikovanje Hidrološkog godišnjaka I – površinske vode i Hidrološkog godišnjaka II – podzemne vode za 2021. godinu. Urađena je Analiza hidrološke situacije na glavnim slivovima na teritoriji Republike Srbije za 2021. godinu, izvršena je hidrogeološka analiza režima vodnih tela podzemnih voda, a urađen je i Izveštaj o kvantitativnom statusu vodnih tela podzemnih voda za 2020. godinu.

Tokom izveštajnog perioda izvršeno je redovno ažuriranje hidrološkog informacionog sistema WISKI koji predstavlja informaciono-komunikacionu osnovu za rad hidrološkog osmatračkog i analitičkog sistema. U skladu sa zahtevima korisnika pripremani su i izdavani hidrološki podaci i analize, stručna mišljenja u postupku pribavljanja vodnih uslova za objekte koji utiču na vode, ili vode utiču na njih, hidrometeorološki uslovi za izradu urbanističkih i prostornih planova i informacija o državnoj mreži hidroloških stanica za potrebe izrade urbanističkih i prostornih planova.

U okviru međuresorske saradnje, stručnjaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda učestvovali su u radu Radne grupe za izradu Pravilnika o načinu i merilima za određivanje minimalnog održivog protoka, kao i izradi predloga Plana upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije za period 2021. do 2027. godine. Navedene aktivnosti koordiniralo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

U okviru programa protivgradne zaštite u pripremi sezone 2022. godine sprovedeni su svi predviđeni poslovi, od tehničke pripreme za uspostavljanje sistema odbrane od grada na teritoriji Republike Srbije, obuke i zdravstvenih pregleda strelaca za ispaljivanje protivgradnih raketa do formiranja mreže od 1240 lansirnih mesta i uspostavljanja rada svih 13 radarskih centara. Zaključno sa 15. 09. 2022. godine tokom 62 dana sa dejstvom utrošeno je 11299 protivgradnih raketa, što je podatak koji ukazuje da je atmosfera bila veoma nestabilna u ovoj godini. Tokom 29 dana registrovane su štete od grada različitog intenziteta na 2,3 promila poljoprivrednog zemljišta. U okviru ovog programa, nastavljen je i rad na daljoj automatizaciji rada radarskih centara. Pored već potpuno automatizovanih RC Valjevo i Fruška Gora i prve faze RC Bukulja, nastavljeni su radovi na automatizaciji rada radarskih centara Bajša i Samoš u saradnji sa Sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine i od planirane 271 automatske lansirne stanice već su u potpunoj funkciji stanice na 123 lokacije. U okviru realizacije odobrenog kapitalnog projekta „Izgradnja i opremanje objekata radarskih centara Valjevo, Užice, Petrovac, Bešnjaja i Kruševac“ u toku su radovi na dovršetku izgradnje radarskih centara Valjevo i Užice. U okviru realizacije kapitalnog projekta „Osavremenjavanje automatskog sistema sprovođenja metodologije odbrane od grada po definisanom planu do 30.,09.,2022. godine postaviće se hardverska oprema i pustiti u rad novi softverski paket na 8 radarskih centara.

U okviru godišnjeg programa Nacionalnog centra za klimatske promene Republičkog hidrometeorološkog zavoda koji izvršava funkcije Podregionalnog virtuelnog centra za klimatske promene za region Jugoistočne Evrope, u okviru Evropske mreže regionalnih klimatskih centara Svetske meteorološke organizacije, obavljano je operativno praćenje i analiziranje klime Srbije i regiona jugoistočne Evrope kroz izradu i izdavanje klimatskih biltena, analiza i studija. Pripremane su mesečne i sezonske prognoze i distribuirani bilteni rane najave klimatskih ekstremnih pojava i anomalija za oblast Srbije i region jugoistočne Evrope u okviru Svetskog programa za monitoring klime SMO-e. RHMZ je, izvršavajući funkcije Podregionalnog virtuelnog centra za klimatske promene za region Jugoistočne Evrope, učestvovao i u pripremi i realizaciji regionalnog Klimatskog foruma o sezonskim izgledima za Jugoistočnu Evropu u okviru sistema Regionalnih klimatskih foruma SMO.

Tokom posmatranog perioda operativno su izrađivani agrometeorološki bilteni, analize, prognoze i informacije od značaja za poljoprivrednu proizvodnju u Republici Srbiji i zaštitu poljoprivrednih kultura od ekstremnih vremenskih pojava, kao i agrometeorološke informacije i izveštaji za medije. Obezbeđeno je funkcionisanje sistema monitoringa i prognoze suše kao i operativna primena agrometeorološkog modela za simulaciju rasta i razvića i prognozu prinosa kukuruza. Izvršena je i obrada podataka za potrebe publikovanja četiri godišnja pregleda rezultata specijalnih agrometeoroloških merenja i osmatranja u 2021. godini. Po zahtevu korisnika, u prvoj polovini 2022. godine, izdato je 313 stručnih analiza, izveštaja i mišljenja o vremenu, klimi i klimatskim promenama.

Eksperti Nacionalnog centra za klimatske promene učestvovali su, kao članovi Radne grupe, u realizaciji projekta "Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji". U okviru ovog projekta predstavnici RHMZ-a održali su radionicu ''Klimatološki podaci u službi prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove''. Stručnjaci Nacionalnog centra za klimatske promene učestvovali su u aktivnostima Radne grupe za izradu Nacionalnog akcionog programa (NAP) za borbu protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom i/ili dezertifikacijom (UNCCD). Predstavnici RHNZ učestvovali su u radu drugih međuresorskih radnih grupa, kao što su: radna grupa za pripremu Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, radna grupa za praćenje i ocenu napretka u izradi Strategije (Programa) i akcionog plana za zaštitu vazduha, sektorska radna grupa za klimatske promene Pregovaračke grupe 27 i radna grupa za izradu Specifičnog plana implementacije za INSPIRE direktivu u okviru projekta “Dalji razvoj aproksimacije u oblasti životne sredine za vazduh, hemikalije i horizontalna pitanja” (EAS 3).

Ove godine je potpisan ugovor o realizaciji projekta "Podrška razvoju i standardizaciji klimatskih servisa u Evropi" (CLIMATEUROPE 2) čija će implementacija otpočeti u drugoj polovini godine. Projekat se finansira u okviru programa Evropske komisije "Horizont Evropa" (Horizon Europe, 2021–2027) i ima za cilj razvoj i podršku klimatskih servisa, razvoj procedura standardizacije klimatskih usluga, uključujući kriterijume za sertifikaciju i označavanje klimatskih usluga, kako bi se podržala adaptacija i ublažavanje klimatskih promena i varijabilnosti. Pripremljen je predlog projekta "Kontinuirana prognoza evropske klime sa fokusom na adaptaciju" (ASPECT) sa ciljem unapređenja klimatskih prognoza kao podrške donošenju društveno važnih odluka u prilagođavanju na klimatske promene. Do kraja godine očekujemo potpisivanje ugovora o realizaciji ovog projekta koji se takođe finansira iz fonda programa "Horizont Evropa". Predstavnici RHMZ-a su učestvovali i u implementaciji projekta "Unapređenje ekoloških performansi i otpornosti infrastrukturnih investicija na klimatske promene u regionu Zapadnog Balkana sa stanovišta integracija Evropske unije" (ClimaProof), i to u aktivnosti "Stvaranje povoljnog okruženja za regionalnu saradnju i ulaganje u infrastrukturu otpornu na klimatske promene na Zapadnom Balkanu" u okviru treće komponente projekta čiji je naziv: ”Izgradnja infrastrukture prilagođene budućoj klimi i vremenskim obrascima u ciljnoj regiji".

Od aktivnosti u oblasti numeričkog modeliranja atmosfere i drugih razvojno-istraživačkih poslova Nacionalnog centra za klimatske promene mogu se istaći: ispitivanje više šema za proračun heterogene nukleacije leda u hladnim oblacima pod uticajem čestica pustinjske prašine; testiranje DREAM numeričkog modela za prognozu polena, aerozagađenja, kao i uvođenje dodatnih jednačina za praćenje osobina porekla transportovane materije (albedo); kao i rad na klasifikaciji vremenskih režima za oblast Atlantika i Evrope korišćenjem NCAR/NCEP reanaliza i njihove identifikacije u mesečnoj i sezonskoj prognozi Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena (ECMWF).

Doprinos RHMZ-a i njegovih saradnika u oblasti modeliranja je prepoznat u svetskim naučnim krugovima. Saradnik Zavoda je dobio prestižnu Pliniusovu medalju Evropske unije za geonauku (EGU) za 2022. godinu. U obrazloženju se navodi da mu je nagrada dodeljena za “pionirski rad na modeliranju transporta aerosolnih čestica pustinjske prašine i peščanih oluja, kao i za značajan doprinos razvoju SMO globalnog sistema za savetovanje i upozorenja u vezi sa česticama peska”.

Takođe, nagrada Borivoje Dobrilović koju jedanput godišnje dodeljuje Svetska meteorološka organizacija, ove godine pripala je zaposlenom RHMZ-a za naučni rad pod naslovom “Cloud icing by mineral dust and impacts to aviation safety“. Rad je objavljen u prestižnom časopisu Nature.

Pored toga, objavljivanjem naučnog rada “Fully Dynamic High–Resolution Model for Dispersion of Icelandic Airborne Mineral Dust“ po prvi put u svetu je, u okviru SMO, uspostavljen operativni numerički model za prognozu transporta čestica u klimatski najugroženijim polarnim oblastima i time ostvaren napredak u istraživanju njihovog uticaja na klimatski sistem.

Međunarodne aktivnosti Zavoda realizovale su se kroz izvršavanje funkcija Nacionalne hidrometeorološke službe Republike Srbije i preuzetih međunarodnih obaveza u okviru potvrđenih međunarodnih ugovora, konvencija i protokola u oblasti meteorologije, hidrologije, kao i praćenja i istraživanja klimatskih promena. Sastanci konstitutivnih organa i radnih tela Svetske meteorološke organizacije, Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena, Evropske mreže nacionalnih meteoroloških službi EUMETNET, Grupe za osmatranja Zemlje, Dunavske komisije, Međunarodne komisije za sliv reke Save, Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav, Međuvladinog panela UN za promenu klime IPCC, Svetskog programa istraživanja klime, i dr. organizovani su onlajn u uslovima pandemije kad god je to bilo moguće. Mogu se posebno istaći onlajn učešća predstavnika RHMZ-a na vanrednom zasedanju Kongresa SMO, 11-22. oktobra 2021. godine; 18. zasedanju Regionalne asocijacije VI (Evropa), 19. novembra 2021. godine; 27. i 28. zasedanju Skupštine EUMETNET, 9-10. decembra 2021. i 23-24. maja 2022; Drugoj i Trećoj direktorskoj radionici o federativnom pristupu deljenju podataka, 28-29. septembra 2021. i 8-9. marta 2022; 103. i 104 redovnom zasedanju Saveta ECMWF, 2-3. decembra 2021. i 28-29. juna 2022. kao i 110. zasedanju Odbora za finansije ECMWF-a, 26-27. aprila. U okviru regionalne saradnje predstavnici RHMZ-a su učestvovali na 19. Konferenciji direktora zemalja Jugoistočne Evrope (ICSEED) održanoj 4. novembra 2021. godine kao i Skupštini Evropske laboratorije za jake oluje (ESSL), održane 20. oktobra 2021. godine. Međunarodne obaveze u oblasti hidrologije realizovale su se kroz učešće u aktivnostima radnih tela SMO, kao što je Forum hidroloških savetnika koji je održan je 28. juna. Učestvovano je u izradi godišnjeg izveštaja i drugima aktivnostima Međunarodne komisije za sliv reke Save (ISRBC), što se u prvom redu odnosi na održavanje i unapređenje uspostavljene prognostičke platforme SavaFFWS kroz online obuke i aktivnosti radnih grupa. Takođe, uzeto je učešće u radu Dunavske komisije i međudržavnoj vodoprivrednoj saradnji sa Mađarskom u okviru koje je u održan sastanak radne grupe 19. i 20. aprila u Beogradu. Obnovljena je, nakon 20 godina, međudržavna vodoprivredna saradnja sa Rumunijom. Pripremni sastanak održan je od 25. do 27. maja u Temišvaru, a od 22. do 24. juna je u Beogradu održano prvo zasedanje Srpsko-Rumunske komisije za održivo upravljanje prekograničim vodama. Održan je i završni, evaluacioni sastanak (19. i 20. maj) projekta Velika Morava Flood Forecasting and Warning System - Velika Morava FFWS.

Sumirajući rad zavoda tokom prethodnih godinu dana smatram da smo nastavili sa usponom u radu naše službe, a u skladu sa materijalnim i stručnim mogućnostima koje su nam bile na raspolaganju.

Čestitam svim zaposlenim i angažovanim licima RHMZ-a Dan Zavoda sa željom da u nastupajućem periodu postignemo još bolje rezultate, čime ćemo dati još veći doprinos državi i svakom pojedincu u ovoj, za svaku državu, važnoj oblasti i doprineti daljem unapređenju numeričkih prognoza u cilju rane najave meteoroloških i hidroloških elementarnih nepogoda i racionalnog korišćenja svih raspoloživih kapaciteta.

Direktor                     

Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met. 
Stalni predstavnik Republike Srbije 
u Svetskoj meteorološkoj organizaciji

Poštovane koleginice i kolege,

Svetski meteorološki dan ustanovljen je 23. marta 1950. godine, stupanjem na snagu Konvencije o osnivanju Svetske meteorološke organizacije, specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, koja se bavi istraživanjem, praćenjem i prognoziranjem procesa i promena stanja atmosfere. Takođe, Svetski dan voda, odlukom Generalne skupštine UN, počeo je da se obeležava 22. marta 1993. godine.

Svetski meteorološki dan ove, 2022. godine, posvećen je „Ranom upozoravanju i ranom delovanju”, sa naglaskom na ključnu ulogu meteoroloških i hidroloških informacija u cilju smanjenja rizika od katastrofa. Svetski dan voda posvećen je „Podzemnim vodama”, resursu koji obezbeđuje 1/2 pitke vode na Zemlji, 38% vode za navodnjavanje poljoprivrede i 1/3 vode potrebne za industriju. Obe teme se prepliću, oslikavajući aktuelni trenutak – brigu o smanjenju nepovoljnih uticaja vremena i klime i brigu o očuvanju voda.

Na globalnom nivou, u proteklih 50 godina zabeleženo je više od 11000 prirodnih katastrofa povezanih sa meteorološkim i hidrološkim prilikama, koje su odnele nešto više od 2 miliona života i uzrokovale ekonomske gubitke u vrednosti od 3,64 biliona dolara. To znači da je u proseku, u svetu, svakog dana ginulo 115 osoba i da su pretrpljeni materijalni gubici od 202 miliona dolara. Prema „Atlasu smrtnosti i ekonomskih gubitaka izazvanih ekstremnim vremenskim, klimatskim i hidrološkim pojavama u periodu 1970-2019. godine” koji je objavila Svetska meteorološka organizacija, broj katastrofa u navedenom periodu povećao se pet puta, dok su se ekonomski gubici uvećali sedam puta. Ohrabruje činjenica da se smrtnost smanjila trostruko i to zahvaljujući uvođenju boljih strategija ranog upozoravanja i smanjenja rizika od katastrofa.

Ekstremni vremenski i hidrološki događaji, vezani za olujne nepogode, poplave, klizišta, toplotne talase, šumske požare i suše, učestaliji su poslednjih decenija i na teritoriji Republike Srbije. Godine 2018-ta i 2019-ta zabeležene su među najtoplijim u Srbiji (od 1951. godine do danas), a značajne poplave zabeležene su 1980, 1981, 1988, 1999, 2002, 2005, 2006, 2009, 2014. i 2016. godine. U letnjem periodu 2018. i 2019. godine petnaest opština u centralnij Srbiji objavilo je vanrednu situaciju usled izlivanja reka. Jedna od najkišovitijih godina u Srbiji bila je 2014-ta, sa štetom od poplava procenjenom na 1,6 milijardi evra. Značajne suše u Srbiji dogodile su se 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2013, 2015, 2017. i 2021. godine. Štete od suše 2012-te godine, u celoj zemlji, procenjene su na 2 milijarde evra. Tokom leta iste godine zabeleženo je preko 18000 požara na otvorenom, dok je u Beogradu iste godine zabeležen najduži toplotni talas.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ; Zavod) vrši rane najave i upozorenja na ekstremne meteorološke i hidrološke pojave koristeći odgovarajuće proverene modele. Kontinuirano jačanje i unapređenje sistema ranih najava i upozorenja RHMZ-a na ekstremne događaje značajno povećava spremnost na odgovor u vanrednim situacijama. Jasan plan zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama doprinosi smanjenju posledica istih. Za ekstremne vremenske događaje koji su dugotrajniji i čije posledice nisu odmah vidljive, kakva je na primer suša, značajno je identifikovanje i sprovođenje strateških mera za adaptaciju na klimatske uslove, čime se povećava otpornost zajednice.

Odgovor RHMZ-a na pomenute činjenice definisan je kroz zakonsku nadležnost i odgovornost, uz primenu i odgovarajućih međunarodnih konvencija i protokola koji se odnose na ovu oblast. Zakonom o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti detaljno su utvrđene nadležnosti, funkcije i poslovi Zavoda, uključujući i nadležnost međunarodne saradnje u oblasti meteorologije, monitoringa i istraživanja klime i operativne hidrologije, jer atmosferski procesi ne poznaju granice. Zavod je jedini organ u sistemu državne uprave Republike Srbije nadležan za izdavanje najava i upozorenja iz oblasti meteorologije, hidrologije, klime i klimatskih kolebanja.

Sredinom 2015. godine Zavodu je preneta i nadležnost odbrane od grada, koja je pre toga bila u nadležnosti MUP-a Srbije - Sektora za vanredne situacije. Ovi poslovi uređeni su Zakonom o odbrani od grada, donetim 2015. godine.

Poslednjih godina, u oblasti ranih upozoravanja i delovanja, ostvarili smo značajne rezultate. Zavidan doprinos ostvaren je kroz razvoj numeričke prognoze vremena kroz integrisan sistem koji obuhvata atmosferu, aerosole, okeane, zemljište i hidrologiju. Dalje prioritetne ativnosti Zavoda, koje igraju važnu ulogu u Nacionalnoj platformi za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa, usmerene su ka još većem jačanju hidrometeorološkog sistema za rane najave i upozorenja, aktivnom učešću u izradi analiza i studija o proceni i razvoju rizika, implementaciji nacionalnih strategija koje se odnose na smanjenje rizika od prirodnih katastrofa, kao i prilagođavanju klimatskim uslovima.

Čestitam vam Svetski meteorološki dan i Svetski dan voda uz želju da u narednom periodu postignemo još bolje rezultate u oblasti ranih najava i upozorenja na sve ekstremne meteorološke i hidrološke pojave i procese.

Direktor                     

Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met. 
Stalni predstavnik Republike Srbije 
u Svetskoj meteorološkoj organizaciji

Poštovane koleginice i kolege, zaposleni i angažovani u RHMZ-u,

Zbog situacije sa koronavirusom, ni ove godine, nažalost, nismo u mogućnosti da svečano obeležimo 27. septembar, Dan Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Od kraja 2019. godine, prilagođavanjem pandemiji Covid – 19, doživeli smo dramatične i brze promene u našim načinima života, interakciji, obrazovanju i obavljanju svakodnevnog posla. Pandemija je na mnogo načina ubrzala promene u obavljanju meteorološke, hidrološke i klimatske delatnosti. U duhu tih promena, naša institucija ulaže maksimalne napore da se prilagodi promenama i zahtevima koji se postavljaju pred meteorološku i hidrološku delatnost 21. veka. Želim da se osvrnem na neke ključne aktivnosti i dostignuća Republičkog hidrometeorološkog zavoda u toku protekle godine, koja otvaraju novu stranicu u daljem razvoju Nacionalne hidrometeorološke službe Republike Srbije.

Proteklu godinu je obeležila modernizacija meteorološkog i hidrološkog osmatračkog sistema, ključnih komponenti pružanja kvalitetnih, pravovremenih i pouzdanih meteoroloških i hidroloških informacija i upozorenja na opasne vremenske pojave, kao i modrnizacija sistema odbrane od grada. Ove informacije omogućuju donošenje strateških odluka u brojnim granama privrede, proizvodnji hrane i zaštiti životne sredine koja je često izložena povećanom riziku od katastrofa zbog klimatskih fluktuacija i promena.

U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, započeta je i delom završena modernizacija sistema odbrane od grada na području iz nadležnosti Radarskog centra Bukulja, dok je projekat modernizacije sistema na području iz domena Radarskog centra Fruška Gora realizovan u potpunosti, u saradnji sa Sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine. U okviru kapitalnog projekta „Izgradnja i opremanje objekata radarskih centara Valjevo, Užice, Petrovac, Bešnjaja i Kruševac“ u toku je izgradnja Radarskog centra Valjevo i Užice, a raspisan je tender i za izgradnju Radarskog centra Bešnjaja. Tokom prve polovine 2021. godine, u skladu sa utvrđenim planom aktivnosti, realizovana je i prva faza kapitalnog projekta „Osavremenjavanje automatskog sistema sprovođenja metodologije odbrane od grada". Dopunska mreža automatskih meteoroloških stanica (AMS) je proširena instalacijom novih AMS u Kladovu i Žagubici, kao i dodatne automatske stanice na Košutnjaku. Uspešno je izvršena i reakreditacija Meteorološke laboratorije po standardu SRPS ISO/IEC 17025-2017 do 2025. godine.

Pored osmatračkog, drugi podsistem hidrometeorološkog sistema rane najave i upozorenja je, računarsko-telekomunikacioni sistem koji obezbeđuje permanentnu komunikacionu povezanost Zavoda sa Svetskom meteorološkom organizacijom (SMO), Evropskim centrom za srednjeročne prognoze vremena, Evropskom organizacijom za eksploataciju meteoroloških satelita, Nacionalnom meteorološkom službom Nemačke kao specijalizovanim regionalnim centrom SMO, Regionalnim meteorološkim telekomunikacionim čvorištima u Beču i Budimpešti i odgovarajućim nacionalnim hidrometeorološkim službama. U proteklom periodu izvršeno je unapređenje operativnih procedura i protokola računarsko-telekomunikacionog sistema.

U oblasti numeričkog modeliranja atmosfere ostvarena je saradnja sa Direktoratom za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM), vezano za implementaciju projekta Jrodos, odnosno uvođenje sistema za podrške odlučivanju u radiološkim vanrednim situacijama.

Istraživačke aktivnosti Zavoda se u velikoj meri sprovode u okviru Nacionalnog centra za klimatske promene. Prateći interes međunarodne zajednice da bolje razume atmosferske procese u visokim širinama u pogledu klimatskih kolebanja i topljenja Arktičkog leda, RHMZ je izvršio unapređenje DREAM aerosol numeričkog modela koji su razvili srpski naučnici. Rezultat modeliranja se odnosi na ulogu peska u procesu topljenja ledenog pokrivača. Ovim modelom RHMZ izračunava i prognozu transporta saharskog peska na područje južne Evrope na dnevnom nivou, uz poseban akcenat sagledavanja uticaja ovog aerosola na klimu, u skladu sa preporukama Svetske meteorološke organizacije. Ova aktivnost našeg Zavoda pomenuta je u ovogodišnjem izveštaju Generalnog sekretara UN posvećen problemu transporta i efekata peska, koji će biti prezentovan na predstojećoj Skupštini UN, što mislim da ima veliki značaj i predstavlja doprinos upehu ne samo naše institucije već i države Srbije, posebno ako se ima u vidu da je jako retka situacija da se u ovoj vrsti izveštaja UN pominju konkretne nacionalne meteorološke službe. RHMZ je nastavio i istraživački rad na temu uticaja mineralnog aerosola na formiranje oblačnog leda i moguć uticaj na avio saobraćaj. Generalni sekretar UN je, ceneći doprinos RHMZ u ovoj oblasti, u svom godišnjem izveštaju koji će biti prezentovan Generalnoj skupštini UN u oktobru 2021. godine (dostupno na https://undocs.org/en/A/76/219, paragr. 14 str. 6) posebno pomenuo doprinos Nacionalne hidrometeorološke službe Republike Srbije u modeliranju peska u ubrzanom procesu topljenja ledenog pokrivača.

Zavod je u proteklom periodu nastavio rad na brojnim projektnim aktivnostima i međunarodnim, međuresorskim i ekspertskim radnim grupama, kao što su: Projekat „Unapređenje saradnje u oblasti prognoze poplava u regionu Dunava“ (DAREFFORT); "Projekat upravljanja slivom reke Drine na Zapadnom Balkanu" (WBDRBM); Radna grupa za izradu Nacionalnog akcionog programa (NAP) za borbu protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom i/ili dezertifikacijom (UNCCD); Radna grupa za pripremu Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana; Radna grupa za praćenje i ocenu napretka u izradi Strategije (Programa) i akcionog plana za zaštitu vazduha; Sektorska radna grupa za klimatske promene Pregovaračke grupe 27 i Radna grupa za izradu Specifičnog plana implementacije za INSPIRE direktivu u okviru projekta “Dalji razvoj aproksimacije u oblasti životne sredine za vazduh, hemikalije i horizontalna pitanja” (EAS 3) ; Projekat "Klimatska osmatranja, modeliranje i usluge u Evropi"; "Strategija klimatskih promena sa akcionim planom"; "Uspostavljanje okvira transparentnosti prema Sporazumu o klimi iz Pariza"; "Uspostavljanje MRV sistema sa ciljem predstavljanje mehanizama za praćenje nacionalno definisanih emisija sa efektom staklene bašte i obaveza za izveštavanje prema sporazumu iz Pariza", a uzeto je učešće i u aktivnostima Evropske mreže nacionalnih meteoroloških službi (EUMETNET) i fokus grupe Službe za klimatske promene "Kopernikus" (C3S) u okviru COPERNICUS programa Evropske unije.

Prilagodivši se novonastaloj situaciji, uzrokovanoj pandemijom, međunarodne aktivnosti su se odvijale putem telekonferencija. Može se posebno istaći on-line učešće direktora RHMZ, stalnog predstavnika Republike Srbije pri SMO, na zasedanjima konstitutivnih tela Svetske meteorološke organizacije, tj. Prvom zasedanju Komisije za usluge i aplikacije za vreme, klimu, vode i srodne oblasti životne sredine (SERCOM) od 22-26. februara, kao i na Drugom zasedanju Komisije za osmatranja, infrastrukturu i informacione sisteme (INFCOM) u periodu 12-16. aprila 2021. godine. Pored toga, važno je pomenuti učešće predstavnika Republike Srbije na 26. redovnom zasedanju Skupštine Evropske mreže nacionalnih meteoroloških službi (EUMETNET) održanog 17. - 18. maja, kao i vanrednom zasedanju Skupštine EUMETNET-a 25. juna; Učešće na vanrednom 99. i 100. redovnom zasedanju saveta Evropskog cenra za srednjeročne prognoze vremena (ECMWF), koja su održana 3 i 29. juna 2021. godine. Predstavnik RHMZ je učestvovao u i radu Međuvladinog panela za klimatske promene, 22-26. aprila. Ostvarivane su i koordinacione i razvojno – istraživačke funkcije Konzorcijuma za operativnu prognozu vremena zemalja Jugoistočne Evrope (SEECOP), koji funkcioniše u okviru prognostičkog programa Evropske mreže nacionalnih meteoroloških službi EU – EUMETNET. Šesto zasedanje Saveta Konzorcijuma je održano 19. Januara 2021. godine. Republički hidrometeorološki zavod bio je koordinator Dvadeset Petog Foruma za klimatske izglede za Jugoistočnu Evropu (SEECOF-25, On-line). Na Forumu, koji je realizovanom u obliku serije internet sesija tokom meseca maja, izvršena je analiza i ocena prognostičkih produkata sa prethodnog Foruma i pripremljeni sezonski klimatski izgledi za region Jugostočne Evrope (http://www.seevccc.rs/?p=22).

Postigli smo zaista zavidne rezultate u svim Sektorima Zavoda vodeći pri tome brigu za očuvanjem zdravlja i života svih pripadnika Zavoda. Još jednom bih poželeo svim zaposlenim i angažovanim licima, srećan dan Zavoda sa željom da konačno pobedimo ovog nevidljivog globalnog neprijatelja, a uz uverenje da ćemo ove dane radosno i svečano obeležavati u svim budućim godinama.

Direktor                     

Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met. 
Stalni predstavnik Republike Srbije 
u Svetskoj meteorološkoj organizaciji

Poštovane koleginice i kolege koji ste u službi meteorološke i hidrološke delatnosti, čestitam vam Svetski meteorološki dan i Svetski dan voda. Ove dane mi smo ranijih godina svečano i objedinjeno obeležavali, ove godine to još uvek ne možemo jer je nevidljivi globalni neprijatelj i dalje prisutan. Kao što znate, Svetski meteorološki dan, ustanovljen je povodom činjenice da je pre 70 godina, 23. marta 1950. godine, stupila na snagu Konvencija o osnivanju Svetske meteorološke organizacije, specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, koja se bavi istraživanjem, praćenjem i prognoziranjem procesa i promena stanja atmosfere, klime i voda, dok je Svetski dan voda, odlukom Generalne skupštine UN, počeo je da se obeležava 22. marta 1993. godine.

Kao i svake godine, na inicijativu Svetske meteorološke organizacije, Svetski meteorološki dan se posvećuje određenoj aktuelnoj temi. Ove godine tema je „Okeani, klima i vreme”. Kada se tome doda i „Vrednovanje vode”, što je tema Svetskog dana voda, upotpunjuje se krug osnovnih elemenata održivog razvoja.

Pri pomenu vremena i klime, većina pomisli na procese u atmosferi. Ipak, da bi se ti procesi razumeli, treba imaati u vidu i ulogu okeana koji pokrivaju oko 70% Zemljine površine. Interakcija atmosfere i okeana ima važnu ulogu u sagledavanju vremenskih prilika u svim regionima sveta. Okeani su najveći rezervoar toplote na planeti i mala promena njihove temperature ima za posledicu izvesne promene u vremenskim obrascima regionalnih razmera, a na taj način se javljaju varijacije mnogih meteoroloških i klimatoloških parametara. Poslednjih nekoliko decenija velika pažnja klimatologa usmerena je na proučavanje uticaja emisije ugljen-dioksida, kao gasa sa efektom staklene bašte, na povećnje temperature vazduha. Okeani, pored toga što su rezervoari toplote i imaju važnu ulogu u razmeni toplote sa nižim slojevima atmosfere, oni u značajnoj meri utiču na koncenetracije ugljen-diokisa u atmosferi. U zavisnosti od toga kako se zagreva ili hladi svetski okean, tako se uočava i porast, ili pad, temperature vazduha u svetu i u Srbiji (Slika 1).

Na molbu Ambasadе Rеpublikе Francuskе u Bеogradu, dirеktor Rеpubličkog hidromеtеorološkog zavoda, prof. dr Jugoslav Nikolić, održao jе 04. dеcеmbra 2020. godinе sastanak sa zamеnikom ambasadora Francuske u Bеogradu, gospodinom Nicolas Faye-om. Tеma sastanka bilo jе izmеštanjе dеla Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena (European Center for Medium-range Weather Forecasts – ECMFW). Zbog sporazuma o Brexit-u prеmеšta sе Sektor ECMWF-a za aktivnosti koje se finansiraju sredstvima Evropske unije, iz sеdišta u Rеdingu u jеdnu od kandidata zеmalja EU mеđu kojima jе i Francuska. Gospodin Faye obavеstio jе zvanično profеsora Nikolića da jе grad Toulouse, u komе sе nalazе glavni opеrativni sеrvisi Meteo France-a, odrеđеn da budе nosilac francuskе kandidaturе za prеmеštanjе Sеktora ECMWF za projеktе koji sе finansiraju iz EU, uz čvrstе garancijе na kojе sе Francuska ovim obavеzujе. Na sastanku su prеzеntovanе i mogućnosti Zavoda za potеncijalno partnеrstvo u pojеdinim projеktima iz oblasti praćеnja atmosfеrе, klimе i klimatskih promеna, poplava i šumskih požara.

ECMFW jе еvropska mеđuvladina stručna organizacija koju sačinjavaju 23 države Evropе – punopravnе članicе: Austrija, Bеlgija, Danska, Estonija, Nеmačka, Španija, Francuska, Srbija, Grčka, Irska, Italija, Island, Luksеmburg, Holandija, Norvеška, Portugalija, Švajcarska, Finska, Švеdska, Turska, Slovеnija, Vеlika Britanija i Hrvatska. U svojstvu pridružеnih članica nalazi sе 11 država (Bugarska, Mađarska, Čеška Rеpublika, Slovačka, Lеtonija, Litvanija, Rumunija, Maroko, Severna Makеdonija, Izraеl i Crna Gora) i 7 mеđunarodnih organizacija (Svеtska mеtеorološka organizacija, Evropska organizacija za еksploataciju mеtеoroloških satеlita, Zajеdnički cеntar za istraživanja EU, Evropska svеmirska agеncija, Prеparatorna komisija za svеobuhvatnе nuklеarnе probе, Izvršno tеlo Konvеncijе o prеkograničnom zagađеnju vazduha vеlikih razmеra i Afrički cеntar za mеtеorološkе primеnе i razvoj).

Na inicijativu RHMZ-a, Rеpublika Srbija postala jе punopravna članica Evropskog cеntra 2015. godinе, čimе jе Srbija stеkla pravo odlučivanja o stratеški važnim pitanjima razvoja i korišćеnja bеnеfita Cеntra. Nadlеžni organ za sprovođеnjе Konvеncijе o osnivanju Cеntra jе Rеpublički hidromеtеorološki zavod.

Na molbu Austrijskе Ambasadе u Bеogradu, dirеktor Rеpubličkog hidromеtеorološkog zavoda, prof. dr Jugoslav Nikolić, održao jе 19. oktobra 2020. godinе sastanak sa ambasadorom Austrijе u Bеogradu, gospodinom Nikolaus Lutterotti-jеm, komе jе prisustvovala i zamеnica ambasadora Austrijе, opunomoćеni ministar, gospođa Sabine Kroissenbrunner. Na sastanku jе prеzеntovan rad Zavoda i naša rеgionalna saradnja uz razmatranjе potеncijalnih mogućnosti za dalju saradnju na zajеdničkim projеktima u slivu Dunava, a koja bi sе odnosila na problеmatiku vеzanu za poplavе, sušе i ranu najavu mеtеoroloških i hidroloških еkstrеma.

Ovom prilikom ambasador Lutterotti zvanično jе obavеstio profеsora Nikolića, kao stalnog prеdstavnika Rеpublikе Srbijе u Svеtskoj mеtеorološkoj organizaciji (WMO) i prеdstavnika Srbijе u Evropskom cеntru za srеdnjoročnu prognozu vrеmеna (ECMWF), da jе Vlada Austrijе odlučila da prеdstavi svoju kandidaturu za domaćina dva Kopеrnikus sеrvisa Evropskog cеntra za srеdnjoročnu prognozu vrеmеna u Bеču. Prеdstavljеnе su vеlikе prеdnosti Bеča, kao pogodnе lokacijе za pomеnutе sеrvisе, uz isticanjе izuzеtnih istraživačkih institucija i uslova kojе Austrija ima za saradnju u ovoj oblasti, ako bi bila podržana i izabrana za domaćina.

Poštovane koleginice i kolege, zaposleni i angažovni u RHMZ-u,

Prvi put ove godine, zbog situacije sa koronavirusom, nismo u mogućnosti da svečano obeležimo 27. septembar, Dan Republičkog hidrometeorološkog zavoda, ustanovljenog kao dan kada je daleke 1888. godine, dakle pre 132 godine, tadašnji ministar prosvete i crkvenih dela, dr Vladan Đorđević, doneo Uredbu o osnivanju prve jedinstvene državne mreže meteoroloških stanica u Kraljevini Srbiji. U skladu sa tradicijom, na svečanosti posvećenoj ovom danu, uvek smo iznosili kritički osvrt na postignute rezultate u radu u prethodnom periodu. Postigli smo zaista zavidne rezultate u svim Sektorima Zavoda koje bi trebalo izneti, ali smo ove godine odustali od uobičajene forme, jer nam je najvažnije očuvanje vašeg zdravlja i vaših života, kao i života vaših najmilijih.

Naša Institucija, koja je lider u Regionu, a veoma respektabilna u Evropi i svetu, ima dovoljno znanja i tehničkih mogućnosti da našoj Državi, našoj Vladi, našoj privredi i svim građanima Republike Srbije obezbedi meteorološke i hidrološke podatke i produkte od značaja za preventivnu zaštitu života ljudi i materijalnih dobara i našu privredu, bez rizika ugrožavanja zdravlja bilo koga od vas.

Zahvaljujem se svim pripadnicima meteorološke i hidrološke delatnosti, kao i pripadnicima službi Zavoda, koji i u najtežim uslovima permanentno obezbeđuju funkcionisanje hidrometeorološkog sistema rane najave i upozorenja u cilju preventivne zaštite života ljudi i materijalnih dobara od ekstremnih vremenskih, klimatskih i hidroloških pojava i nepogoda i obezbeđuju podatake i informacije značajne za ublažavanje rizika posledica vremenskih elementarnih nepogoda, za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove i za obavljanje brojnih delatnosti i svakodnevnih aktivnosti građana.

Do pobede nad ovim nevidljivim globalnim neprijateljem, a uz uverenje da ćemo ove dane radosno i svečano obeležavati u svim budućim godinama.

Direktor RHMZ,

Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met.
Stalni predstavnik Republike Srbije
u Svetskoj meteorološkoj organizaciji

Poštovane koleginice i kolege, zaposleni i angažovni u RHMZ i drugim institucijama i preduzećima,

Prvi put nismo u mogućnosti da svečano obeležimo Svetski meteorološki dan i Svetski dan voda, jer imamo moćnog i nevidljivog neprijatelja. U ovom momentu, zbog situcije sa koronavirusom, najvažnije od svega jeste očuvanje vašeg zdravlja i vaših života, kao i života vaših najmilijih. Zato vas molim da strogo poštujete sve preporuke o preventivnim merama koje je donela i donosi država Srbija, kao i naša Institucija koja je u svemu do sada prednjačila. Imamo dovoljno znanja i tehničkih mogućnosti da našoj Državi, našoj Vladi i svim građanima Republike Srbije obezbedimo meteorološke i hidrološke podatke i produkte od značaja za preventivnu zaštitu života ljudi i materijalnih dobara, bez rizika ugrožavanja zdravlja bilo koga od vas. Jedini uslov je da se svi zajedno apsolutno pridržavamo svih dobijenih preporuka, da budemo disciplinovani i solidarni u ovim vanrednim okolnostima i da iskoristimo svoje znanje, sposobnost i tehničke mogućnosti.

Svake godine, osim ove, Svetska meteorološka organizacija (193 zemalje članice), kao i meteorološka stručna i naučna javnost širom sveta, obeležavala je 23. mart, Svetski meteorološki dan, ustanovljen povodom činjenice da je pre 70 godina, 23. marta 1950. godine, stupila na snagu Konvencija o osnivanju Svetske meteorološke organizacije, specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija, koja se bavi istraživa-njem, praćenjem i prognoziranjem procesa i promena stanja atmosfere, klime i voda. Svetski dan voda, odlukom Generalne skupštine UN, počeo je da se obeležava 22. marta 1993. godine. Mi smo, zadnjih godina, ova dva dana obeležavali objedinjeno.

Svetski meteorološki dan i Svetski dan voda ove godine posvećeni su objedinjenim temama „Klima i voda”, a pod sloganom „Brojimo svaku kap, svaka kap je važna”. Objedinjavanje dvaju tema proizilazi iz činjenice da su klima i vode neodvojivo povezani i da predstavljaju srž globalnih ciljeva koji se odnose na održivi razvoj, adaptaciju na klimatske uslove i smanjenje rizika od elementarnih nepogoda.

Voda je najdragoceniji resurs 21. veka, a više od 2 milijarde ljudi nema siguran pristup čistoj vodi. Smanjenje rizika od vremenskih katastrofa i upravljanje vodnim resursima nezamislivo je bez podataka o klimi i vodama. Ključnu ulogu u tome imaju nacionalne meteorološke i hidrološke službe. Saglasno tome, Republički hidrometeorološki zavod konstantno unapređuje svoj hidrometeorološki sistem za rane najave i upozorenja. Unapređenje ovog kompleksnog sistema obuhvata: meteorološki i hidrološki osmatrački sistem, hidrometeorološki telekomunikacioni sistem, sistem za analizu, prognozu, ranu najavu i upozorenja o pojavi nepogoda i katastrofa, sistem monitoringa klime, najave i upozorenja na ekstremne klimatske varijacije, sistem monitoringa i rane najave suše kao i sistem za analizu i mapiranje rizika od meteoroloških i klimatskih elementarnih nepogoda i izradu Procene ugroženosti Republike Srbije od ekstremnih vremenskih pojava. Obezbeđivanjem meteoroloških i hidroloških osmatranja i naučnih analiza, istraživanjem i pružanjem operativnih klimatskih usluga, RHMZ pomaže društvu u jačanju otpornosti i efikasnijoj adaptaciji na klimatska kolebanja i promene klime.

Želim da se zahvalim pripadnicima meteorološke i hidrološke delatnosti, kao i pripadnicima službi u njihovoj funkciji, koji i u ovim vanrednim i najtežim uslovima obezbeđuju permanentno funkcionisanje hidrometeorološkog sistema rane najave i upozorenja u cilju preventivne zaštite života ljudi i materijalnih dobara od ekstremnih vremenskih, klimatskih i hidroloških pojava i nepogoda, i obezbeđuju podatake i informacije značajne za ublažavanje rizika posledica vremenskih elementarnih nepogoda, za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove i za obavljanje brojnih delatnosti i svakodnevnih aktivnosti građana.

Živeli, do pobede ovog nevidljivog globalnog neprijatelja, uz želju i uverenje da ćemo ove dane radosno i svečano obeležavati u budućim godinama.

Direktor RHMZ,

Prof. dr Jugoslav Nikolić, dipl. met.
Stalni predstavnik Republike Srbije
u Svetskoj meteorološkoj organizaciji

Na svečanosti, povodom 130 godina rada TRAYAL Korporacije, direktoru Republičkog hidrometeorološkog zavoda, prof. dr Jugoslavu Nikoliću, uručena je POVELJA kao priznanje za doprinos Zavoda razvoju TRAYAL Korporacije.
Avgust, 2019 god.

Direktor RHMZ, prof. dr Jugoslav Nikolić, aktivno učestvuje u radu Saveta Evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena ( ECMWF - European Centre for Medium - Range Weather Forecasts), kao član Saveta i predstavnik Republike Srbije u ECMWF, a koji se ove godine održava 27. i 28. juna 2019 god. u Lisabonu.

Država Srbija je od 2015. godine punopravni član ECMWF-a, pored 22 najrazvijenije države Evrope(Engleske, Nemačke, Francuske, Italije, Švajcarske, Austrije i drugih) i 12 pridruženih članica.
Savet će doneti važne odluke koje definišu rad ovog Centra u pružanju meteoroloških usluga nacionalnim meteorološkim službama u budućem periodu, u uslovima prebacivanja iz Redinga (Engleska) u Bolonju (Italija) računskog centra gde će se uspostaviti veoma moćan centar ove asocijacije sa do sada najjačim superkompjuterskim mrežama na svetu, a sve u funkciji izračunavanja meteoroloških produkata pomoću modela visoke rezolucije, u realnom vremenu. Država Srbija će imati velike benefite u korišćenju ovog Centra.

Republički hidrometeorološki zavod, u ovogodišnjoj, šesnaestoj po redu, nacionalnoj Noći muzeja, učestvovao je sa svojom postavkom pod nazivom „Neprekidno praćenje vremena i voda – čast i zadovoljstvo!“

Više od 1000 posetilaca, koji su te noći obišli postavku Republičkog hidrometeorološkog zavoda imalo je priliku da se upozna sa izuzetno dugom tradicijom meteorologije i hidrologije u Republici Srbiji, da vidi originalni dnevnik osmatranja Vladimira Jakšića iz 1848. godine, dokumenta i zapise iz XIX veka, da istraži podatke izmerene na meteorološkim i hidrološkim stanicama u Srbiji, da se upozna sa prizemnim i visinskim merenjima osnovnih meteoroloških veličina u meteorološkom krugu ispred Meteorološke opservatorije Beograd (MOB), kao i da dobije brojne druge informacije na koji način se klima pratila kroz našu istoriju, a i kako se to čini danas.

O izložbi najbolje govori prezentacija koju možete pogledati (Nocmuzeja - RHMZ - 18.5.2019_latinica.pps).