СТАНДАРДИЗОВАНИ ИНДЕКС ПАДАВИНА (СПИ) У МОНИТОРИНГУ УСЛОВА ВЛАЖНОСТИ
НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
У параметре, индексе који карактеришу услове влажности спада и стандардизовани индекс падавина (СПИ). СПИ је релативно једноставан, али популаран и врло применљив показатељ услова влажности. За његово одређивање користе се само подаци о количини падавина. Стандардизовани индекс падавина је у ствари количина падавина забележена током неког временског периода представљена преко вредности случајне променљиве која има стандардизовану нормалну расподелу вероватноћа. Вредности статистичких параметара које су неопходне за спровођење ове трансформације добијају се обрадом дугогодишњих низова података о падавинама. Примена овог поступка омогућава једноставну класификацију неке количине падавина - њено квалитативно одређење на основу одговарајуће вероватноће појаве. Истовремено, постиже се и међусобна упоредивост података о падавинама из временских периода неједнаке дужине, као и података из сезона и локација са различитим режимима падавина, тј. расподелом количине падавина.
Оперативним процедурама у оквиру мониторинга услова влажности који спроводи Одељење за агрометеорологију РХМЗ Србије обухваћено је и одређивање вредности СПИ на основу количина падавина забележених у претходних 30, 60 и 90 дана. Осим ових прорачуна који се обављају са кораком у времену од један дан, израчунавају се и вредности СПИ за претходних 1, 2, 3, 4, 5, 6, 9, 12 и 24 месеца и то по истеку сваког календарског месеца. Део добијених резултата налази се и редовно се ажурира на страници Интернет презентације Завода "Услови влажности". Они се налазе у облику картографских приказа и у облику табеларног прегледа по метеоролошким станицама. Уместо бројних вредности СПИ, као погодније за коришћење, дају се квалитативне оцене услова влажности према критеријумима утврђеним за оперативне потребе (објашњење се налази у приложеној табели). Критеријуми су дефинисани само на основу расподеле вероватноћа СПИ, тј. количине падавина. Они нису утврђени узрочно-последичном анализом, тј. калибрацијом индекса према последицама које су забележене. Међутим, неретко постоји значајна корелација између величине и трајања аномалије у режиму падавина и штетних последица у пољопривреди, водопривреди итд., и овакви критеријуми могу помоћи при процењивању последица неповољних услова влажности.
Осим на страници Интернет презентације Завода под називом "Услови влажности" информације о вредностима СПИ одређеним на основу количина падавина у претходних 60 дана налазе се и у агрометеоролошким билтенима, изузев током зимског периода. У билтенима се такође уместо бројних вредности већином дају квалитативне оцене услова влажности према горе поменутим критеријумима. У декадним агрометеоролошким прегледима и табеларним прилозима месечних информација налазе се оцене услова влажности за декаду за одабране метеоролошке станице. Узето је да услове влажности током декаде репрезентује вредност СПИ за последњи дан декаде. У месечној агрометеоролошкој информацији даје се и оцена услова влажности током месеца и то на основу средње вредности СПИ добијене из три вредности које репрезентују декаде месеца. Бројне вредности стандардизованог индекса падавина користе се за припрему графичког прилога месечне информације о променама услова влажности. На графику представљају се средње дневне вредности СПИ за пет пољопривредних подручја Србије. Вредности за сваки дан одређују се за групе станица које су формиране тако да репрезентују поједина подручја.
Читав спектар временских скала у којима се може одређивати СПИ омогућава његову широку примену: од краткорочног планирања до истраживања дугорочнијих колебања у режиму падавина. Тако, вредности СПИ утврђене за периоде од једног до три месеца релaтивно добро су корелисане са залихама продуктивне влаге у површинским слојевима земљишта, па се могу користити за оцену услова влажности у којима се одвијају раст и развиће пољопривредних култура. Вредности СПИ утврђене за дуже временске периоде указују на преовлађујуће карактеристике услова влажности током вегетационог периода, календарске године итд., а често постоји и корелација ових вредности са нивоима површинских и подземних вода у посматраном подручју.