STANDARDIZOVANI INDEKS PADAVINA (SPI) U MONITORINGU USLOVA VLAŽNOSTI
NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE
U parametre, indekse koji karakterišu uslove vlažnosti spada i standardizovani indeks padavina (SPI). SPI je relativno jednostavan, ali popularan i vrlo primenljiv pokazatelj uslova vlažnosti. Za njegovo određivanje koriste se samo podaci o količini padavina. Standardizovani indeks padavina je u stvari količina padavina zabeležena tokom nekog vremenskog perioda predstavljena preko vrednosti slučajne promenljive koja ima standardizovanu normalnu raspodelu verovatnoća. Vrednosti statističkih parametara koje su neophodne za sprovođenje ove transformacije dobijaju se obradom dugogodišnjih nizova podataka o padavinama. Primena ovog postupka omogućava jednostavnu klasifikaciju neke količine padavina - njeno kvalitativno određenje na osnovu odgovarajuće verovatnoće pojave. Istovremeno, postiže se i međusobna uporedivost podataka o padavinama iz vremenskih perioda nejednake dužine, kao i podataka iz sezona i lokacija sa različitim režimima padavina, tj. raspodelom količine padavina.
Operativnim procedurama u okviru monitoringa uslova vlažnosti koji sprovodi Odeljenje za agrometeorologiju RHMZ Srbije obuhvaćeno je i određivanje vrednosti SPI na osnovu količina padavina zabeleženih u prethodnih 30, 60 i 90 dana. Osim ovih proračuna koji se obavljaju sa korakom u vremenu od jedan dan, izračunavaju se i vrednosti SPI za prethodnih 1, 2, 3, 4, 5, 6, 9, 12 i 24 meseca i to po isteku svakog kalendarskog meseca. Deo dobijenih rezultata nalazi se i redovno se ažurira na stranici Internet prezentacije Zavoda "Uslovi vlažnosti". Oni se nalaze u obliku kartografskih prikaza i u obliku tabelarnog pregleda po meteorološkim stanicama. Umesto brojnih vrednosti SPI, kao pogodnije za korišćenje, daju se kvalitativne ocene uslova vlažnosti prema kriterijumima utvrđenim za operativne potrebe (objašnjenje se nalazi u priloženoj tabeli). Kriterijumi su definisani samo na osnovu raspodele verovatnoća SPI, tj. količine padavina. Oni nisu utvrđeni uzročno-posledičnom analizom, tj. kalibracijom indeksa prema posledicama koje su zabeležene. Međutim, neretko postoji značajna korelacija između veličine i trajanja anomalije u režimu padavina i štetnih posledica u poljoprivredi, vodoprivredi itd., i ovakvi kriterijumi mogu pomoći pri procenjivanju posledica nepovoljnih uslova vlažnosti.
Osim na stranici Internet prezentacije Zavoda pod nazivom "Uslovi vlažnosti" informacije o vrednostima SPI određenim na osnovu količina padavina u prethodnih 60 dana nalaze se i u agrometeorološkim biltenima, izuzev tokom zimskog perioda. U biltenima se takođe umesto brojnih vrednosti većinom daju kvalitativne ocene uslova vlažnosti prema gore pomenutim kriterijumima. U dekadnim agrometeorološkim pregledima i tabelarnim prilozima mesečnih informacija nalaze se ocene uslova vlažnosti za dekadu za odabrane meteorološke stanice. Uzeto je da uslove vlažnosti tokom dekade reprezentuje vrednost SPI za poslednji dan dekade. U mesečnoj agrometeorološkoj informaciji daje se i ocena uslova vlažnosti tokom meseca i to na osnovu srednje vrednosti SPI dobijene iz tri vrednosti koje reprezentuju dekade meseca. Brojne vrednosti standardizovanog indeksa padavina koriste se za pripremu grafičkog priloga mesečne informacije o promenama uslova vlažnosti. Na grafiku predstavljaju se srednje dnevne vrednosti SPI za pet poljoprivrednih područja Srbije. Vrednosti za svaki dan određuju se za grupe stanica koje su formirane tako da reprezentuju pojedina područja.
Čitav spektar vremenskih skala u kojima se može određivati SPI omogućava njegovu široku primenu: od kratkoročnog planiranja do istraživanja dugoročnijih kolebanja u režimu padavina. Tako, vrednosti SPI utvrđene za periode od jednog do tri meseca relativno dobro su korelisane sa zalihama produktivne vlage u površinskim slojevima zemljišta, pa se mogu koristiti za ocenu uslova vlažnosti u kojima se odvijaju rast i razviće poljoprivrednih kultura. Vrednosti SPI utvrđene za duže vremenske periode ukazuju na preovlađujuće karakteristike uslova vlažnosti tokom vegetacionog perioda, kalendarske godine itd., a često postoji i korelacija ovih vrednosti sa nivoima površinskih i podzemnih voda u posmatranom području.