НОВОСТИ И САОПШТЕЊА РХМЗ СРБИЈЕ

2021

 Међународни дан реке Саве  01.06.2021. 
 
 
 
У оквиру обележавања Међународног дана реке Саве, 1. јуна, Савска комисија, у сарадњи са надлежним институцијама држава страна Оквирног споразума о сливу реке Саве, сваке године спроводи активности којима се обележава овај дан, с циљем да се допринесе подизању свести о важности реке Саве за све сегменте живота, о потреби заштите вода те очувања животне средине и културног наслеђа савског слива.

Такође, један од циљева је и подизање свести о потреби и начинима заштите од штетног деловања вода. С тим у вези, Савска комисија у сарадњи с хидрометеоролошким службама је организовала постављање табли високих вода на одабраним локацијама у све четири земље слива, уз пригодни програм.

У Републици Србији, догађај је организован у Београду на Савском пристаништу, где је код хидролошке станице постављена табла максимално забележеног водостаја (H=738 cm, 16.04.2006. године) и том приликом је представник РХМЗ-а дао кратак опис догађаја. Поред представника Савске комисије и РХМЗ-а, догађају су присуствовали и представници ЈВП Србијаводе и Угоститељско туристичке школе из Београда.
 
 СВЕТСКИ МЕТЕОРОЛОШКИ/
ХИДРОЛОШКИ ДАН 2021.
Проф. др Југослав Николић, дипл. мет.
 23.03.2021. 
 
Поштоване колегинице и колеге који сте у служби метеоролошке и хидролошке делатности, честитам вам Светски метеоролошки дан и Светски дан вода. Ове дане ми смо ранијих година свечано и обједињено обележавали, ове године то још увек не можемо јер је невидљиви глобални непријатељ и даље присутан. Као што знате, Светски метеоролошки дан, установљен је поводом чињенице да је пре 70 година, 23. марта 1950. године, ступила на снагу Конвенција о оснивању Светске метеоролошке организације, специјализоване агенције Уједињених нација, која се бави истраживањем, праћењем и прогнозирањем процеса и промена стања атмосфере, климе и вода, док је Светски дан вода, одлуком Генералне скупштине УН, почео je да се обележава 22. марта 1993. године.

Као и сваке године, на иницијативу Светске метеоролошке организације, Светски метеоролошки дан се посвећује одређеној актуелној теми. Ове године тема је „Океани, клима и време”. Када се томе дода и „Вредновање воде”, што је тема Светског дана вода, употпуњује се круг основних елемената одрживог развоја.

При помену времена и климе, већина помисли на процесе у атмосфери. Ипак, да би се ти процеси разумели, треба имаати у виду и улогу oкеана који покривају око 70% Земљине површине. Интеракција атмосфере и океана има важну улогу у сагледавању временских прилика у свим регионима света. Океани су највећи резервоар топлоте на планети и мала промена њихове температуре има за последицу извесне промене у временским обрасцима регионалних размера, а на тај начин се јављају варијације многих метеоролошких и климатолошких параметара. Последњих неколико деценија велика пажња климатолога усмерена је на проучавање утицаја емисије угљен-диоксида, као гаса са ефектом стаклене баште, на повећње температуре ваздуха. Океани, поред тога што су резервоари топлоте и имају важну улогу у размени топлоте са нижим слојевима атмосфере, они у значајној мери утичу на конценетрације угљен-диокиса у атмосфери. У зависности од тога како се загрева или хлади светски океан, тако се уочава и пораст, или пад, температуре ваздуха у свету и у Србији (Слика 1).




Време, клима и воде су кључни за општу добробит, за здравље, као и безбедност хране. Са друге стране, они могу имати и деструктивну снагу. Разорни догађаји, попут јаких падавина, топлотних таласа, јаких суша, зимских непогода, екстремно ниских температура, или попут тропских циклона, представљају реалну опасност по људске животе и угрожавају егзистенцију. Сведоци смо интензитета и учесталости неких од поменутих догађаја.

У новије време, у научној и стручној јавности, чести су неспоразуми у схватању појмова времена и климе, који доводе до полемике и оспоравања закључака без обзира на њихову релевантност. Мора се, зато, имати у виду да време представља стање метеоролошких елемената и метеоролошких појава, на посматраном простору, које се односи на временски интервал од неколико минута до једног часа, дана, декаде, месеца, годишњег доба или вегетационог периода. Када се говори о клими, поставља се најпре питање да ли је она појава или ресурс. Она се може дефинисати и као ресурс и као појава. Клима је обновљив природни ресурс и то: енергетски (Сунце и ветар), материјални (падавине) и формирања биомасе (са подлогом). Као појава, клима се дефинише на основу искуства са временским појавама. Класична дефиниција обухвата средње вредности, екстреме, учесталост јављања и друге статистичке параметре метеоролошких услова у релативно дужем временском интервалу. Најкраћа климатска колебања имају сезонски карактер.

У климатске, поред метеоролошких, убрајају се и други фактори. Клима представља резултанту геофизичких, астрономских и многих других фактора. Она је одраз стања геофизичког система у планетарним размерама и њене промене условљене су променама у геофизичком систему. Велики број фактора утиче на климу и климатска колебања, па је изучавање климе и климатских промена прилично компликовано.

У Европи се, у последњих 35 година, на већим рекама догодило 350 поплава, од чега 220 у последњих дванаест година. У Србији су значајне поплаве забележене 1980, 1981, 1988, 1999, 2002, 2005, 2006, 2009, 2014 и 2016. године, а у последњих три лета петнаестак општина у централној Србији је објавило ванредну ситуацију услед изливања река. Најкишовитија година у Србији је 2014. година, док су се значајне суше догодиле 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2013, 2015. и 2017. године. Најдужи топлотни талас у Београду забележен је у току лета 2012. године, док је максимум температуре ваздуха у Београду измерен 24. јула 2007. године, а износио је 43,6 степени Целзијуса. Као резултат екстремних догађаја везаних за топлоту могу настати: топлотни удар, кардиоваскуларне болести, дехидратација, као и друге компликације.

На територији Србије су 2019. и 2018. година најтоплије у периоду од 1951. године до данас. Тринаест, од петнаест, најтоплијих година у Србији регистровано је након 2000. године (1951-2019), а у Београду четрнаест најтоплијих година (1888-2019).

Хидрометеоролошка служба Србије је деценијама уназад пуну пажњу посвећивала унапређењу прогностичког система, почев од часовних па до сезонских прогноза, користећи и знања о томе како интеракција океан-атмосфера обликују време и климу.

Третирање климе као динамичког система у коме учествују атмосфера, океан, процеси на тлу, криосфера и биосфера, започето је средином 80-тих година прошлог века, како у водећим хидрометеоролошким службама света тако и у Србији. Као резултат дугогодишњих истраживања Република Србија је постала лидер у региону у области нумеричког моделирања времена и климе. Са циљем унапређења прогностичког система и на регионалном нивоу, Републички хидрометеоролошки завод је 2015. године иницирао успостављање Конзорцијума за оперативну прогнозу времена у региону Југоисточне Европе (SEECOP).

РХМЗ је домаћин Подрегионалног центра за климу за регион Југоисточне Европе (SEEVCCC), који функционише као део мреже регионалних климатских центара Светске метеоролошке организације (СМО) и истовремено координира Форумом за климатске изгледе времена за Југоисточну Европу чиме подржава механизам СМО за регионалне форуме за климатске изгледе. На радионици одржаној октобра 2020. у Офенбаху, показано је да се продукти нашег Климатског центра користе оперативно у дванаест Националних хидрометеоролошких служби света.

Републички хидрометеоролошки завод има основну улогу у раним најавама метеоролошких и хидролошких феномена и смањењу ризика од природних елементарних непогода. Извршавајући функције Националне хидрометеоролошке службе Завод успешно обавља и послове у области међународне сарадње у области метеорологије, хидрологије, мониторинга и истраживања климе и климатских промена. Завод остварује и посебан вид регионалне и билатералне сарадње учешћем у реализацији заједничких пројеката.

Активности, задаци и изазови који су пред нама говоре о посвећености Републичког хидрометеоролошког завода испуњењу циљева и задатака које држава и њени грађани постављају и очекују и које Светска метеоролошка организација ставља пред националне хидрометеоролошке службе земаља чланица.

Још једном желео бих да се захвалим свим припадницима метеоролошке и хидролошке делатности, на посвећености у обављању својих задатака и да им истовремено честитам Светски метеоролошки и Светски дан вода.

Директор Републичког хидрометеоролошког завода, проф. др Југослав Николић, дипл. мет.
 

2020

 Заменик амбасадора ФРАНЦУСКЕ господин Nicolas Faye у посети РХМЗ-у  04.12.2020. 
 
 
 
 
 
 
 
На молбу Амбасаде Републике Француске у Београду, директор Републичког хидрометеоролошког завода, проф. др Југослав Николић, одржао је 04. децембра 2020. године састанак са замеником амбасадорa Француске у Београду, господином Nicolas Faye-ом. Тема састанка било је измештање дела Европског цeнтра за срeдњорочнe прогнозe врeмeна (European Center for Medium-range Weather Forecasts – ECMFW). Због споразума о Brexit-у премешта се Сeктор ECMWF-a за активности којe сe финансирају срeдствима Европскe унијe, из седишта у Редингу у једну од кандидата земаља ЕУ међу којима је и Француска. Господин Faye обавестио је званично професора Николића да је град Toulouse, у коме се налазе главни оперативни сервиси Meteo France-а, одређен да буде носилац француске кандидатуре за премештање Сектора ECMWF за пројекте који се финансирају из ЕУ, уз чврсте гаранције на које се Француска овим обавезује. На састанку су презентоване и могућности Завода за потенцијално партнерство у појединим пројектима из области праћења атмосфере, климе и климатских промена, поплава и шумских пожара.

ECMFW је европска међувладина стручна организација коју сачињавају 23 државe Европе – пуноправне чланице: Аустрија, Белгија, Данска, Естонија, Немачка, Шпанија, Француска, Србија, Грчка, Ирска, Италија, Исланд, Луксембург, Холандија, Норвешка, Португалија, Швајцарска, Финска, Шведска, Турска, Словенија, Велика Британија и Хрватска. У својству придружених чланица налази се 11 држава (Бугарска, Мађарска, Чешка Република, Словачка, Летонија, Литванија, Румунија, Мароко, Северна Македонија, Израел и Црна Гора) и 7 међународних организација (Светска метеоролошка организација, Европска организација за експлоатацију метеоролошких сателита, Заједнички центар за истраживања ЕУ, Европска свемирска агенција, Препараторна комисија за свеобухватне нуклеарне пробе, Извршно тело Конвенције о прекограничном загађењу ваздуха великих размера и Афрички центар за метеоролошке примене и развој).

На иницијативу РХМЗ-а, Република Србија постала је пуноправна чланица Европског центра 2015. године, чиме је Србија стекла право одлучивања о стратешки важним питањима развоја и коришћења бенефита Центра. Надлежни орган за спровођење Конвенције о оснивању Центра је Републички хидрометеоролошки завод.
 
 Аустријски амбасадор
господин Nikolaus Lutterotti
у посети РХМЗ-у
 19.10.2020. 
 
 
 
 
 
 
 
На молбу Аустријске Амбасаде у Београду, директор Републичког хидрометеоролошког завода, проф. др Југослав Николић, одржао је 19. октобра 2020. године састанак са амбасадором Аустрије у Београду, господином Nikolaus Lutterotti-јем, коме је присуствовала и заменица амбасадора Аустрије, опуномоћени министар, госпођа Sabine Kroissenbrunner. На састанку је презентован рад Завода и наша регионална сарадња уз разматрање потенцијалних могућности за даљу сарадњу на заједничким пројектима у сливу Дунава, а која би се односила на проблематику везану за поплаве, суше и рану најаву метеоролошких и хидролошких екстрема.

Овом приликом амбасадор Lutterotti званично је обавестио професора Николића, као сталног представника Републике Србије у Светској метеоролошкој организацији (WMO) и представника Србије у Европском центру за средњорочну прогнозу времена (ECMWF), да је Влада Аустрије одлучила да представи своју кандидатуру за домаћина два Коперникус сервиса Европског центра за средњорочну прогнозу времена у Бечу. Представљене су велике предности Беча, као погодне локације за поменуте сервисе, уз истицање изузетних истраживачких институција и услова које Аустрија има за сарадњу у овој области, ако би била подржана и изабрана за домаћина.
 
 ДАН ЗАВОДА
Проф. др Југослав Николић,
дипл. мет., директор Завода
 26.09.2020. 
 
Поштоване колегинице и колеге, запослени и ангажовни у РХМЗ-у,

Први пут ове године, због ситуације са коронавирусом, нисмо у могућности да свечано обележимо 27. септембар, Дан Републичког хидрометеоролошког завода, установљеног као дан када је далеке 1888. године, дакле пре 132 године, тадашњи министар просвете и црквених дела, др Владан Ђорђевић, донео Уредбу о оснивању прве јединствене државне мреже метеоролошких станица у Краљевини Србији. У складу са традицијом, на свечаности посвећеној овом дану, увек смо износили критички осврт на постигнуте резултате у раду у претходном периоду. Постигли смо заиста завидне резултате у свим Секторима Завода које би требало изнети, али смо ове године одустали од уобичајене форме, јер нам је најважније очување вашег здравља и ваших живота, као и живота ваших најмилијих.

Наша Институција, која је лидер у Региону, а веома респектабилна у Европи и свету, има довољно знања и техничких могућности да нашој Држави, нашој Влади, нашој привреди и свим грађанима Републике Србије обезбеди метеоролошке и хидролошке податке и продукте од значаја за превентивну заштиту живота људи и материјалних добара и нашу привреду, без ризика угрожавања здравља било кога од вас.

Захваљујем се свим припадницима метеоролошке и хидролошке делатности, као и припадницима служби Завода, који и у најтежим условима перманентно обезбеђују функционисање хидрометеоролошког система ране најаве и упозорења у циљу превентивне заштите живота људи и материјалних добара од екстремних временских, климатских и хидролошких појава и непогода и обезбеђују податаке и информације значајне за ублажавање ризика последица временских елементарних непогода, за прилагођавање на измењене климатске услове и за обављање бројних делатности и свакодневних активности грађана.

До победе над овим невидљивим глобалним непријатељем, a уз уверење да ћемо ове дане радосно и свечано обележавати у свим будућим годинама.


Директор РХМЗ,

Проф. др Југослав Никoлић, дипл. мет.
Стални представник Републике Србије
у Светској метеоролошкој организацији

 
  МЕТЕОРОЛОШКИ/
ХИДРОЛОШКИ ДАН
У ВАНРЕДНОМ СТАЊУ
Проф. др Југослав Николић, дипл. мет.
 23.03.2020. 
 
Поштоване колегинице и колеге, запослени и ангажовни у РХМЗ и другим институцијама и предузећима,

Први пут нисмо у могућности да свечано обележимо Светски метеоролошки дан и Светски дан вода, јер имамо моћног и невидљивог непријатеља. У овом моменту, због ситуције са коронавирусом, најважније од свега јесте очување вашег здравља и ваших живота, као и живота ваших најмилијих. Зато вас молим да строго поштујете све препоруке о превентивним мерама које је донела и доноси држава Србија, као и наша Институција која је у свему до сада предњачила. Имамо довољно знања и техничких могућности да нашој Држави, нашој Влади и свим грађанима Републике Србије обезбедимо метеоролошке и хидролошке податке и продукте од значаја за превентивну заштиту живота људи и материјалних добара, без ризика угрожавања здравља било кога од вас. Једини услов је да се сви заједно апсолутно придржавамо свих добијених препорука, да будемо дисциплиновани и солидарни у овим ванредним околностима и да искористимо своје знање, способност и техничке могућности.

Сваке године, осим ове, Светска метеоролошка организација (193 земаље чланице), као и метеоролошка стручна и научна јавност широм света, обележавала је 23. март, Светски метеоролошки дан, установљен поводом чињенице да је пре 70 година, 23. марта 1950. године, ступила на снагу Конвенција о оснивању Светске метеоролошке организације, специјализоване агенције Уједињених нација, која се бави истражива-њем, праћењем и прогнозирањем процеса и промена стања атмосфере, климе и вода. Светски дан вода, одлуком Генералне скупштине УН, почео je да се обележава 22. марта 1993. године. Ми смо, задњих година, ова два дана обележавали обједињено.

Светски метеоролошки дан и Светски дан вода ове године посвећени су обједињеним темама „Клима и вода”, а под слоганом „Бројимо сваку кап, свака кап је важна”. Обједињавање двају тема произилази из чињенице да су клима и воде неодвојиво повезани и да представљају срж глобалних циљева који се односе на одрживи развој, адаптацију на климатске услове и смањење ризика од елементарних непогода.

Вода је најдрагоценији ресурс 21. века, а више од 2 милијарде људи нема сигуран приступ чистој води. Смањење ризика од временских катастрофа и управљање водним ресурсима незамисливо је без података о клими и водама. Кључну улогу у томе имају националне метеоролошке и хидролошке службе. Сагласно томе, Републички хидрометеоролошки завод константно унапређује свој хидрометеоролошки систем за ране најаве и упозорења. Унапређење овог комплексног система обухвата: метеоролошки и хидролошки осматрачки систем, хидрометеоролошки телекомуникациони систем, систем за анализу, прогнозу, рану најаву и упозорења о појави непогода и катастрофа, систем мониторинга климе, најаве и упозорења на екстремне климатске варијације, систем мониторинга и ране најаве суше као и систем за анализу и мапирање ризика од метеоролошких и климатских елементарних непогода и израду Процене угрожености Републике Србије од екстремних временских појава. Обезбеђивањем метеоролошких и хидролошких осматрања и научних анализа, истраживањем и пружањем оперативних климатских услуга, РХМЗ помаже друштву у јачању отпорности и ефикаснијој адаптацији на климатска колебања и промене климе.

Желим да се захвалим припадницима метеоролошке и хидролошке делатности, као и припадницима служби у њиховој функцији, који и у овим ванредним и најтежим условима обезбеђују перманентно функционисање хидрометеоролошког система ране најаве и упозорења у циљу превентивне заштите живота људи и материјалних добара од екстремних временских, климатских и хидролошких појава и непогода, и обезбеђују податаке и информације значајне за ублажавање ризика последица временских елементарних непогода, за прилагођавање на измењене климатске услове и за обављање бројних делатности и свакодневних активности грађана.

Живели, до победе овог невидљивог глобалног непријатеља, уз жељу и уверење да ћемо ове дане радосно и свечано обележавати у будућим годинама.

Директор РХМЗ,

Проф. др Југослав Никoлић, дипл. мет.
Стални представник Републике Србије
у Светској метеоролошкој организацији

 

2019

 ПОВЕЉА РХМЗ-у ЗА ДОПРИНОС РАЗВОЈУ КОРПОРАЦИЈЕ  30.08.2019. 
 
 
 
 
 
На свечаности, поводом 130 година рада TRAYAL Korporacije, директору Републичког хидрометеоролошког завода, проф. др Југославу Николићу, уручена је ПОВЕЉА као признање за допринос Завода развоју TRAYAL Korporacije.
Август, 2019 год.
 
 РХМЗ - САРАДЊА СА НАЈРАЗВИЈЕНИЈИМ ЕВРОПСКИМ ДРЖАВАМА  27.06.2019. 
 
 
 
 
 
 
 
Директор РХМЗ, проф. др Југослав Николић, активно учествује у раду Савета Европског центра за средњорочне прогнозе времена ( ECMWF - European Centre for Medium - Range Weather Forecasts), као члан Савета и представник Републике Србије у ECMWF, а који се ове године одржава 27. и 28. јуна 2019 год. у Лисабону.

Држава Србија је од 2015. године пуноправни члан ECMWF-a, поред 22 најразвијеније државе Европе(Енглеске, Немачке, Француске, Италије, Швајцарске, Аустрије и других) и 12 придружених чланица.
Савет ће донети важне одлуке које дефинишу рад овог Центра у пружању метеоролошких услуга националним метеоролошким службама у будућем периоду, у условима пребацивања из Рединга (Енглеска) у Болоњу (Италија) рачунског центра где ће се успоставити веома моћан центар ове асоцијације са до сада најјачим суперкомпјутерским мрежама на свету, а све у функцији израчунавања метеоролошких продуката помоћу модела високе резолуције, у реалном времену. Држава Србија ће имати велике бенефите у коришћењу овог Центра.
 
 Републички хидрометеоролошки завод у Ноћи музеја 2019  22.05.2019. 
 
Републички хидрометеоролошки завод, у овогодишњој, шеснаестој по реду националној Ноћи музеја, учествовао је са својом поставком под називом „Непрекидно праћење времена и вода – част и задовољство!“.

Више од 1000 посетилаца, који су те ноћи обишли поставку Републичког хидрометеоролошког завода ималo је прилику да се упозна са изузетно дугом традицијом метеорологије и хидрологије у Републици Србији, да види оригинални дневник осматрања Владимира Јакшића из 1848. године, документа и записе из XIX века, да истражи податке измерене на метеоролошким и хидролошким станицама у Србији, да се упозна са приземним и висинским мерењима основних метеоролошких величина у метеоролошком кругу испред Метеоролошке опсерваторије Београд (МОБ), као и да добије бројне друге информације на који начин се клима пратила кроз нашу историју, а и како се то чини данас.

О изложби најбоље говори презентација коју можете погледати (Nocmuzeja - RHMZ - 18.5.2019_cirilica.pps).
 
ЛИНК: Архива - Новости и саопштења (2013-2018)

Srpski Ћирилица   Srpski Latinica   English English
Директор РХМЗ
НОВОСТИ И САОПШТЕЊА РХМЗ СРБИЈЕ НОВОСТИ И САОПШТЕЊА РХМЗ СРБИЈЕ