ПАДАВИНСКИ РЕЖИМ У СРБИЈИ

Екстреми падавина од кад постоје мерења до сада:

Најсушнија је била 2000. година, када је измерено само 223.1 mm у Кикинди

Најкишовитија је била 1937. година, када је измерено чак 1324.5 mm у Лозници

Највећа месечна количина падавина регистрована је  у јуну 1954. године у Ср. Митровици, 308.9 mm

Највећа дневна количина падавина регистрована је 10. октобра 1955. године  у Неготину, 211.1 mm

Падавине су један од најважнијих климатских елемената. Oбзиром на атмосферске процесе и карактеристике рељефа, падавине су на територији Србије неправилно распоређене у времену и простору. Нормална годишња сума падавина за целу земљу износи 896 mm. Годишње количине падавина у просеку расту са надморском висином. Сувље области, са падавинама испод 600 mm, налазе се на североистоку земље, као и у долини Јужне Мораве и делу Косова. Област коју чине Подунавље, долина велике Мораве и њен наставак према Врању и Димитровграду, имају током године до 650 mm падавина. Идући на исток, у област Хомољских планина, годишње суме падавина достижу вредности близу 800 mm. Слично је и у планинским пределима на југоистоку Србије. Већа и компактнија област према западу и југозападу представља најкишовитије пределе Србије. Према Пештерској висоравни и Копаонику вредности расту до 1000 mm годишње, а неки планински врхови на југозападу Србије имају обилније падавине и преко 1000 mm.

Већи део Србије има континентални режим падавина, са већим количинама у топлијој половини године. Највише кише падне у јуну и мају. У јуну падне 12 до 13 % од укупне годишње суме падавина. Најмање падавина имају месеци фебруар или октобар када у просеку падне 5 до 6 % од укупне годишње количине падавина. Подручје југозападне Србије услед рељефа, обронака високих планинских масива и утицаја медитеранске климе, има медитерански режим падавина са максимумом у новембру, децембру и јануару, а минимумом у августу месецу.

На слици 1 и слици 2, приказан је годишњи ход просечних количина падавина за период 1961-1990, за Палић (станица са континенталним режимом падавина) и Неготин (станица која нема типичан режим падавина).

Појава снежног покривача карактеристична је за период од новембра до марта, а понекад и у априлу и октобру, док га на планинама изнад 1000 m може бити и у осталим месецима. Највећи број дана са снежним покривачем је у јануару месецу, када се у просеку јавља 30 до 40 % од укупног годишњег броја дана са снежним покривачем.

Документи за преузимање:

  Падавински режим у Србији